Izvor: Vesti-online.com, 12.Sep.2016, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na Plavoj grobnici

Otadžbina kao misao i vera nikada u nama ne bi smela da umre i toga naročito postaneš svestan kada stupiš na ostrvo Vido.

Vladimir Stanojević, načelnik Moravske bolnice, dobio je početkom februara 1916. godine naređenje od vrhovne komande da hitno izvrši reorganizaciju saniteta na ostrvu Vido, gde je srpska vojska posle "albanske golgote" bolesna, iscrpljena i desetkovana našla prvo utočište.

"Pri iskrcavanju na obalu, prvi pogled malo podalje od pristaništa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << već nagoveštava strasan užas i jezu od prizora koji vlada na ostrvu", opisuje Stanojević došavši na Vido...

"Na obali se videla gomila ljudskih leševa naslaganih kao metrička drva u nizu jedno na drugo, nekoliko spratova... gomila je bila u visini viša od čovečjeg rasta, a u dužinu se pružala desetinu metara i više."

Od bolesti, iscrpljenosti i gladi, srpski vojnici umirali su dnevno u stotinama i u nedostatku mesta na ostrvu sahranjivani u Jonsko more.

"Tu na dnu gde školjke san umoran hvata

I na mrtve alge tresetnica pada

Leži groblje hrabrih, leži brat do brata

Prometeji nade, apostoli jada."

Najvećoj srpskoj grobnici pesnik Milutin Bojić koji je i sam preživeo muke povlačenja srpske vojske kroz Albaniju podigao je poetski spomenik, gledajući sa obale Krfa kako brodovi odnose "Prometeje nade i apostole jada" i pokopavaju u more:

"Stojte, galije carske! Spuštajte krme moćne!

Gazite tihim hodom!

Opelo gordo držim u doba jeze noćne

Nad ovom svetom vodom."

Na ostrvu Vido okružen sumom maslina, kamenit, jednostavan, uzvišen i spokojan stoji mauzolej srpskim ratnicima koji su pre stotinu godina ovde položili svoj poslednji imetak - Čitam 1232 imena; od prvog Petra Avramovića iz 11. puka do poslednjeg imena u nizu, Slobodana Gavrilovića.

Da li je to Milan Rakić predvideo buduću istoriju Srba kada je ispevao:

"Danas nam kažu, deci ovog veka,

Da smo nedostojni istorije naše,

Da nas zahvatila zapadnjačka reka."

Ili je to samo ovaj šum mora oko ostrva Vido, koji bi da nam poruči ono što već vidimo; da je slučaj vremena sada dao kormilo Srbije u ruke onima za koje ne bi bilo loše da se svakog dana sete ostrva Vido, odučavaju od "zapadnjačke reke" i uče od "Prometeja nade i apostola jada" kako se istinski čuva i neguje nacionalni interes.

Srbiji danas očajnički trebaju Prometeji nade. Umesto služenja globalnom hegemonu, srpski narod i danas sanja apostole koji su mu previjali rane kad su krvarili i telo i duša.

Nastavak na Vesti-online.com...