Izvor: Politika, 11.Nov.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Istoku ništa novo
Povodom teksta „Na Zapadu ništa novo”, od 10. novembra
Očekivao sam se da će se ruski Fond strateške kulture oglasiti preko glavne urednice portala na srpskom, ali dodeljena mi je polemika sa docentom rečenog Fonda, valjda kao potreba da se rejting mojih argumenata spusti ispod nivoa pomenute istoričarke, Anje Filimonove.
Tovariš Čvorović mi, po uputstvima svog prezimenjaka iz „Balkanskog špijuna”, pripisuje „otrcane stereotipe zapadne rusofobije”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ne pravim pitanje. Mi jesmo eksponenti dve različite škole mišljenja. Ja samofinansirajuće, docent za stipendiju iz inostranstva.
Ostajem pri uverenju da projekat Vladimira Putina o evroazijskim integracijama možda može da ponudi perspektivu nekim nekadašnjim sovjetskim državama Centralne Azije, ali ne i Srbiji koja sopstvenu budućnost vidi na zapadu kontinenta. Barem tako nam ovde kažu.
Kada se Srbiji, na nabusit način drugarice Filimonove, nudi da zaboravi EU i okrene se Istoku uz zlatousta obećanja njenog prosperiteta, onda to jeste brežnjevljevska „hladnoratovska provokacija” sa meni (ne)poznate adrese iz Moskve, a sada poznate adrese Fonda iz Beograda.
Lično mi je dosta Srbije podeljene na „prozapadnu” i „proistočnu”. Pripadam manjini koja se zalaže da ova zemlja prepozna sopstvene interese u svetu u kome živimo. Ali, to što budućnost vidim u Evropskoj uniji, a ne u Evroazijskoj uniji tovariša Čvorovića očigledno nervira. Što razumem. Razni docenti u civilu zaduženi su da lobiraju ne samo ispred svojih šefova, već i Fonda koji je i osnovan da blokira takva opredeljenja.
Kada me, ne bi li mi ogadio SAD, podseća na Hitlerove generale koji su kasnije radili u CIA, složiću se da je politika kvarna disciplina. Beše nekad i sporazum Molotov–Ribentrop. Ako se dobro sećam. Vladimir Putin je pre pet godina govorio da je taj sporazum „nemoralan”. Sada ga brani.
Kakav je to „neutralac” tovariš Čvorović kada hvali izbore na istoku Ukrajine koje najveći deo sveta ne priznaje. Pa ni Srbija. Ne računam neke ovdašnje „min njet” proverene „posmatrače” koje je Moskva platila da tamo daju atest legitimiteta izborima – i tako pravdaju putne troškove i dnevnice.
Na Čvoroviću je da se bori za mišljenje koje su mu dodelili, ali zar nije u stanju da prećuti kada se neko s njim ne slaže. Biće da se drži stava da postoje dve vrste mišljenja: njegovo i – pogrešno.
Za kraj samo da pobijem jednu malicioznu Čvorovićevu tvrdnju: da „sopstveno” opredeljenje Srbije na putu ka EU podrazumeva da je naš „prvorazredni neprijatelj” Rusija. Gleda li on televiziju? Čita li novine? Trebalo bi da razmontira tu jeftinu zamku.
Tovariš Čvorović očigledno živi u svetu drvenih advokata koji na docentskom nivou brane onu rusku politiku koja uspešnije regrutuje protivnike nego kolonijalne saveznike. Dogmatski način na koji reaguje najsnažniji je argument koji mi ide u korist. Hvala mu veliko.
Boško Jakšić
objavljeno: 11.11.2014.
