Izvor: Blic, 06.Maj.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Berzi „zaribali“ i uljari
Ni pozitivne vesti o rezultatima poslovanja srpskih kompanija i banaka u 2007. godini nisu uspele da zaustave pad cena akcija na Beogradskoj berzi, niti da motivišu investitore da povećaju tražnju za vlasničkim papirima, koji bi im mogli doneti solidnu zaradu po osnovu dividendi, odnosno učešća u raspodeli prošlogodišnje dobiti. Na buduća očekivanja, naime, još uvek dominantno utiču dešavanja na političkoj sceni i neizvestan ishod evropskih integracija Srbije.
Najveća >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mlekara na Balkanu, beogradski „Imlek" uspeo je, nakon pripajanja „Impaza" iz Zaječara, „Zemunske mlekara" i „Novosadske mlekare", da posle dve godine negativnog poslovnog rezultata, ostvari dobit od 413 miliona dinara. No, neto rezultat „Imleka" još je daleko od profita, koji je ta kompanija ostvarila 2004. uz ogradu da konsolidovani rezultati kompanije još nisu objavljeni, tako da podatke koji su dostupni investitorma na Beogradskoj berzi treba uzeti uz određenu dozu rezerve.
„Sojaprotein" iz Bečeja je povećao neto dobit za 89 procenata u poređenju sa 2006. Uz rast prihoda od prodaje 17 odsto, rezultati kompanije deluju impresivno, pogotovo ako se ima u vidu i trenutni rast cena sirovina na svetskim berzama. Dobrim rezultatima može se pohvaliti i „Energoprojekt", koji je poslednjih dana obelodanio da je sklopio nove poslove vredne više od 100 miliona evra. Iako ugovaranje novih poslova ne mora neminovno da znači i dodatni profit za kompaniju, u „Energoprojektu" ove godine očekuju dalji rast konsolidovane dobiti za 24 odsto. Te pozitivne vesti, koje stižu iz kompanije, ipak nisu znatnije uticale na cene akcija „Energoprojekta", čija je berzanska vrednost u aprilu oscilirala u rasponu između 2.434 i 2.782 dinara, dok je pre tačno godinu dana, 30. aprila 2006, vredela rekordnih 6.699 dinara.
I najveći domaći prerađivač aluminijuma „Impol" zabeležio je odlične rezultate u 2007. Poslovni prihodi povećani su za 18 procenata, uz rast neto dobiti, a skoro cela proizvodnja izvozi se na tržište Evropske unije. Paralelno sa objavom dobrih rezultata cena akcija „Impola" na berzi pala je u aprilu sa 2.750 na 2.500 dinara, što je znatno ispod 4.000 dinara, koliko se za akciju „Impola" moglo dobiti u avgustu 2007.
Još gore su prošli akcionari „Telefonije". Iako se očekuje da će konsolidovana dobit za 2007. biti 28 procenata veća nego godinu dana ranije, cene akcija te kompanije u aprilu je pala sa 8.000 na 6.000 dinara, dok je, poređenja radi, 5. maja prošle godine vredela rekordnih 16.999 dinara. Ko je, dakle, pre godinu dana kupio 20 akcija ove firme, izgubio je praktično 2.750 evra. Ili, sada bi za isti novac umesto 20 mogao da kupi 56 akcija! Šta bi tek bilo da je kompanija iskazala gubitak u poslovanju? Umesto toga, akcionari „Telefonije" lane su mogli da trljaju ruke, jer su na svakih 10 akcija u vidu dividende dobili još 13 akcija, pod uslovom da su akcije stekli do kraja marta 2007.
Ni akcionari „Tehnogasa" nemaju razloga za zadovoljstvo kretanjem cena akcija. Bez obzira na to što su prihodi kompanije povećani za 20 odsto, što pokriva skoro četiri petine tržišta Srbije i očekuje rast prihoda i za ovu godinu i stabilnu „marginu" dobiti, akcija i dalje padaju. U aprilu prošle godine akcija „Tehnogasa" vredela je rekordnih 26.500 dinara, a prošlog meseca je u jednom trenutku pala na samo 12.500 dinara.
Očito je, dakle, da ni vrlo dobri rezultati nekih kompanija, čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi, nisu bili dovoljni da nadjačaju neizvesnost, s kojom se očekuje ishod parlamentarnih izbora 11. maja i formiranje nove vlade, od koje zavisi da li će Srbija u narednom periodu nastaviti ubrzani tempo pridruživanja Evropskoj uniji, ili će usporiti, možda i blokirati taj proces. A, od toga zavisi i buduća vrednost akcija mnogih srpskih kompanija i banaka.
Mnogi će se verovatno iznenaditi, pogotovo što je u poslednjih godinu dana jestivo ulje znatno poskupelo, ali u Srbiji su za 2007. godinu, posmatrano sektorski, upravo fabrike ulja objavile najlošije rezultate. „Dijamant" je, naime, lane ostvario neto profit od 263 miliona dinara, što je podbačaj za 74 odsto u odnosu na 2006. Pad dobiti se, doduše, mogao i naslutiti, jer je neto rezultat 2006. bio pre svega posledica dobitaka van redovnog poslovanja.
Nešto slično dogodilo se i uljari „Banat" iz Nove Crnje. Ona je, takođe, 2006. imala izuzetno veliki rast profita zbog vanposlovnih dobitaka, tako da je u 2007, kada su izostali ti „vanredni prihodi", neto profit pao više od 70 odsto uprkos činjenici što je „Banat" lane skoro duplirao „operativni" profit.
I „Sunce" iz Sombora obelodanilo je prilično razočaravajuće rezultate, jer je neto profit lane za oko 73 odsto bio manji nego godinu dana ranije. Druga uljara istog većinskog vlasnika, „Vital", ostvarila je profit od 181 milion dinara, što je za petinu više nego 2006.
Investitorima u akcije srpskih kompanija slaba je uteha što ništa bolje nisu prošli ni kupci akcija u okruženju. I na Zagrebačkoj berzi je nastavljena dramatična erozija vrednosti deonica, a njen indeks CROBEX U aprilu SE spustio na najniži nivo u toku ove godine i trenutno je za trećinu manji nego pre četiri meseca. U Hrvatskoj se potraga za uzrocima krize, koja sadrži i brojne elemente grube manipulacije tržištem, polako pretvara u prilično žučan lov na veštice, a brojni mali ulagači označili su dobrovoljne penzione fondove kao glavne krivce katastrofe. Njihov „kvartet" zaista predstavlja specifičan segment hrvatskog tržišta kapitala, jer za razliku od klasičnih otvorenih investicionih fondova, oni raspolažu praktično neiscrpnim izvorima finansiranja zbog redovnih izdvajanja iz ličnih dohodaka građana. Istovremeno, penzioni fondovi uopšte nisu suočeni sa uobičajenim pritiskom koji od fond menadžera iziskuje konkretne rezultate u relativno kratkom roku. Penziona reforma još je u početnoj fazi, pa će se na značajnije isplate čekati još dugi niz godina, tako da oni mogu da investiraju na dugi rok. Zato se na penzione fondove i gledalo kao na potencijalne spasioce, koji bi mogli podmetnuti leđa i zaustaviti uticaj gravitacije na cene deonica. To se, međutim, nije dogodilo, već je, kao i u Srbiji, došlo do masovnog odliva kapitala iz investicionih fondova. Zbog paničnog bega malih ulagača, fondovi su morali da prodaju akcije da bi došli do novca za isplatu investitora. Njihova ponuda akcija je, naravno, samo dodatno pogurala cene akcija nadole, a sve su začinili mali investitori, koji očito nisu navikli na ovakve situacije, a nisu imali ni strpljenja da sačekaju bolje dane.
Opširnije
u magazinu „Bankar"
