Izvor: Southeast European Times, 10.Jul.2013, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Balkanu i dalje otvoreno pitanje izbeglica
Od sukoba u bivšoj Jugoslaviji pitanje izbeglica nije zaključeno.
10/07/2013
Bojana Milovanović, Kruno Kartuš i Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Beograda, Osijeka i Sarajeva -- 10.7.2013.
Dugo odlagani problem izbeglica i privremeno raseljenih lica, koji je usledio nakon raspada Jugoslavije devedesetih godina, i dalje je ključno humanitarno i političko pitanje u jugoistočnoj Evropi.
Skoro 2 miliona ljudi raseljenih u balkanskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sukobima devedesetih i dalje su izbeglice. Polovina se naselila u inostranstvu, u preko 150 zemalja, a ostali u delovima bivše Jugoslavije.
Srbija je na vrhu evropske liste po broju izbegica. U zemlji je 1996. godine bilo preko 600.000 izbeglica; sada taj broj iznosi otprilike 60.000.
Predstavnici srpskog komesarijata za izbeglice kažu da su stambeno zbrinjavanje, zapošljavanje i povratak izbeglica na nekadašnja ognjišta glavna pitanja.
„Sa Hrvatskom još imamo problem nerešenih imovinskih potraživanja, [kao i] neostvarenih prava na isplaćivanje plata i penzija“, rekla je za SETimespredstavnica komesarijata za odnose sa javnošću Jelena Marić.
Ona je dodala da je Evropska komisija učinila puno na rešavanju pitanja smeštaja izbeglica distribuiranjem građevinskog materijala i izgradnjom stanova.
Regionalni projekat stambenog zbrinjavanja izbeglica, koji uključuje Hrvatsku, Srbiju, BiH i Crnu Goru, obezbediće smeštaj za oko 24.000 izbegličkih porodica u regionu, kaže Marićeva.
Projekat podržavaju Agencija UN za izbeglice, EU i Sjedinjene Države. Implementacija bi trebalo da počne ove jeseni.
„Projektom je predviđena izgradnja više od 10.000 stanova, otkup seoskih kuca, donacija montažnih kuca i nabavka građevinskog materijala“, dodala je Marićeva.
Hrvatske ratne izbeglice do avgusta mogu da podnose zahteve za stambenu pomoć, u sklopu politike hrvatske vlade koja se odnosi na povratak izbeglica.
Prema Ministarstvu regionalnog razvoja i evropskih fondova Republike Hrvatske, do sada je podneto oko 5.800 stambenih zahteva. Od tog broja 1.971 je potpuno rešen, a 1.482 zahteva su dobila potvrdu o stambenom rešenju, dok je preko 2.000 zahteva i dalje nerešeno.
„Hrvatska vlada je rešena da učestvuje u ovom projektu. Uprkos svim nastojanjima, zemlje u regionu tek treba da pronađu trajna rešenja za pitanja izbeglica, što je poteškoća koju teško da mogu same da reše, posebno u kratkom roku“, rekao je potpredsednik hrvatske vlade Branko Grčić.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća i poslanik u hrvatskom parlamentu Milorad Pupovac slaže se da u Hrvatskoj i dalje postoje izbeglička pitanja.
„Izbeglička problematika još uvijek je aktuelna. Još uvek je 40.000 ljudi u Srbiji registrovano kao izbeglice iz Hrvatske. Njihova prava nisu rešena, a neka su na početku rešavanja, uključujući stambeno zbrinjavanje, pravo na otkup stanova, te prava na penziju“, rekao je Pupovac za SETimes.
Prema Izveštaju Agencije UN za izbeglice iz 2012, postoji oko 100.000 ljudi iz BiH koji ne mogu da se vrate u svoje domove. Pronalaženje odgovarajućeg smeštaja za najugroženija privremeno raseljena lica, uključujući ona koja žive u kolektivnim centrima i privatnom smeštaju koji je ispod standard, ostaje jedan od najvećih izazova za vladu BiH i UN.
Izbeglička porodica Prohić iz Zvornika, u severoistočnoj BiH, smatra da je potpuno zaboravljena.
„Naše domaćinstvo ima sedam članova. Niko od nas nema stalan posao niti zdravstveno osiguranje. Imamo svoju baštu i to je jedni način da preživimo“, rekao je Mehmed Prohić, 42, za SETimes.
Da li mislite da će se na kraju sve izbeglice vratiti u svoje domove? Recite nam ispod teksta.
Nastavak na Southeast European Times...
