Izvor: B92, 26.Sep.2012, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NVO sektor ostao bez donacija

Beograd -- Oko 80 odsto nevladinih organizacija u Srbiji nije uspelo da obezbedi novac za rad za 2012, ali zato pet odsto ima budžete veće od 100.000 evra, pišu "Novosti".

U Srbiji je registrovano više od 18.200 nevladinih organizacija i udruženja građana, koje za stalno zapošljavaju oko 4.500 ljudi, imaju više od 4.500 honorarno angažovanih i više od 150.000 volontera.

Više od polovine, tačnije 61 odsto se samofinansira i tako uspeva da obezbedi novac za rad. Nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << manje od pola, odnosno 42 odsto, prima sredstva od gradova i opština, domaće donatorske organizacije finansiraju 21 odsto, a poslovni sektor 17 odsto organizacija.

"Mada ove brojke naizgled idu u prilog nevladinom sektoru, podaci iz juna ove godine kažu da čak 79 odsto organizacija nije uspelo da obezbedi novac za celu 2012", kaže Jelena Ožegović iz Građanskih inicijativa, koje su radile istraživanje “Stanje u sektoru organizacija civilnog društva”.

Ona dodaje da skoro polovina udruženja ocenjuje svoju finansijsku situaciju kao lošu i tek trećina je uspela da obezbedi novac za rad za celu prošlu godinu. Ogroman broj njih je u 2010. imao budžet manji od 20.000 evra, a samo pet odsto najvećih i medijski najzastupljenijih preko 100.000.

Većina organizacija nastala je posle 2000. godine, a samo četvrtina pre 1990. Gro se primarno bavi socijalnim uslugama, kulturom, medijima, rekreacijom i životnom sredinom. Najveći broj nalazi se u Vojvodini, zatim u Beogradu, a ostale su ravnomerno raspoređene po regionima.

Istraživanje je pokazalo da jedna trećina, posebno malih udruženja u unutrašnjosti, nema ni kompjuter ni laptop, kao ni pristup internetu. Zanimljivo je i da skoro polovina “trećeg sektora”, ili nije uopšte upoznata s pravnim propisima koji se odnose na civilno društvo, ili ih poznaju samo delimično.

Sama udruženja građana najveće probleme vide u sve manjem broju donatora i malim fondovima države i lokalne samouprave, i smatraju da bi najbolji način finansiranja bilo ili finansiranje iz državne kase preko posebnih fondova, ili iz EU fondova i od inostranih donatora.

Ali, po novim pravilima, moraće da prođu konkurs. Najveći problem prilikom konkurisanja, međutim, predstavljaju složeni zahtevi donatora, neobaveštenost o konkursima, ali i nedovoljno iskustvo u pisanju projekata.

Nastavak na B92...