Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Apr.2012, 18:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NVO obeležile godišnjicu opsade Sarajeva

BEOGRAD, SARAJEVO -

Inicijativa mladih za ljudska prava obeležila je danas, u centru Beograda, 20. godišnjicu od početka opsade Sarajeva, a tim povodom građanima su deljene razglednice sa izjavama Sarajlija, koje oslikavaju kako su živeli tokom tri godine opsade grada.

BiH podeljena više nego ikad

Bosna i Hercegovina je, dve decenije od početka rata, podeljena više nego ikada, ocenili su zapadni mediji u izveštajima uoči obeležavanja te godišnjice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Britanski "Gardijan" smatra da, osim mira koji traje već 16 godina, građani BiH nemaju mnogo razloga za slavlje jer je zemlja "sada više podeljena nego pre dve decenije".

"Mešoviti brakovi između pripadnika tri glavne etničke grupe - muslimanskih Bošnjaka, katoličkih Hrvata i pravoslavnih Srba - mnogo su ređi nego pre rata, a deca u konstitutivnim entitetima BiH - muslimansko-hrvatskoj federaciji i Republici Srpskoj - odrastaju uz minimalne međusobne kontakte", navodi londonski dnevnik.

Rojters je naveo da je Dejtonski mirovni sporazum uspostavio mir, "ali da bi to uspeo stvorio je zemlju kompleksnu poput Vizantije, zacementiravši etničke podele".

Tvorci Dejtonskog sporazuma nadali su se da će vremenom doći pomirenje i da će se linije etničkih podela ublažiti, ali, umesto toga, jaz se produbio i stasavaju nove generacije, koje nemaju nikakav osećaj zajedničkog nacionalnog identiteta, ocenjuje Rojters.

Agencija najavljuje i da će se novinari koji su izveštavali o ratu u BiH danas ponovo okupiti u sarajevskom hotelu "Holidej in" kako bi evocirali sećanja "na sukob koji je trgao Zapad iz euforije posle hladnog rata i ostavio Evropu i SAD sleđenima pred etničkim čišćenjem koje se dešavalo nekoliko sati vožnje od Beča".

Agencija Frans pres (AFP) navodi da Sarajevu i dalje nosi ožiljke sukoba, uprkos velikom broju novih i obnovljenih zgrada.

Francuska agencija prenosi i da će u tom gradu, povodom godišnjice, biti održan koncert i okviru kojeg će orkestar svirati pred hiljadama praznih stolica u znak sećanja na poginule u ratu

Izjave Sarajlija preuzete su iz publikacije "Vodič za preživljavanje-Sarajevo 1992-1996". Građani Sarajeva su u vreme opsade navodili da su izgubili veru u čovečnost i savest svakog čoveka, a reči koje više ne koriste su sloboda i sreća, kao i bratsvo i jedinstvo.

Kako navode predstavnici Incijative mladih za ljudska prava, cilj današnje akcije je da Beograđanima prikažu pravu istinu o ratu i činjenicama od kojih pojedini okreću glavu.

Predstavnica Inicijative Maja Mićić kazala je novinarima da su reakcije Beogradajana podeljene, da nekima pominjanje Sarajeva budi nostalgiju, dok neki smatraju da je reč o "teoriji zavere protiv Srba".

"To pokazuje koliko mi, zapravo, ne znamo 20 godina posle i koliko nismo bili svesni šta se dešavalo. Iako je Beograd pet sati daleko od Sarajeva, ljudi nisu ni bili svesni da tamo ljudi žive bez struje i vode i da ih granatiraju", kazala je Mićić agenciji Beta.

Ona je rekla da i dve decenije nakon ratnih dešavanja pojedini smatraju da pominjanje uloge Srbije predstavlja udar na srpski narod i srpsku državu.

"Razglednice iz opsade Sarajeva" deljene su u centru Beograda, ispred restorana Ruski car u Knez Mihailovoj ulici.

Opsada Sarajeva trajala je 1.425 dana. Počela je kada je srpska vojska zauzela međunarodni aerodrom u naselju Ilidža 5. aprila 1992. godine, a zvanično se završila 29. februara 1996. godine, tri meseca nakon što je potpisan Dejtonski sporazum.

Za to vreme na Sarajevo je prosečno padalo 329 granata dnevno.

Artiljerija Jugoslovenske narodne armije (JNA), koju je kasnije koristila vojska Republike Srpske, bila je postavljena na brdima oko Sarajeva. Procenjuje se da je oko 120 minobacača i 250 tenkova bilo stacionirano na tim brdima, kao i desetine snajpera, koji su danonoćno grad držali pod opsadom.

Za to vreme ubijen je 11.541 građanin Sarajeva, uključujući 1.601 dete. Više od 50.000 ljudi je ranjeno. Srpskom vojskom je komandovao Ratko Mladić, kome se po optužbi za ratne zločine sudi u Haškom tribunalu.

Sve zgrade u Sarajevu bile su pogođene tenkovskim projektilima, granatama ili snajperskim hicima. Oko 35.000 zgrada je potpuno uništeno, uključujući bolnice, medijske kuće, kulturne i verske objekte, institucije vlasti, kasarne, mostove i druge objekte.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...