Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Apr.2012, 01:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NVO obeležavaju godišnjicu opsade Sarajeva

BEOGRAD, SARAJEVO -

Nevladine organizacije danas će u Beogradu različitim manifestacijama obeležiti 20 godina od opsade Sarajeva.

BiH podeljena više nego ikad

Bosna i Hercegovina je, dve decenije od početka rata, podeljena više nego ikada, ocenili su zapadni mediji u izveštajima uoči sutrašnjeg obeležavanja te godišnjice.

Britanski "Gardijan" smatra da, osim mira koji traje već 16 godina, građani BiH nemaju mnogo razloga za slavlje jer je zemlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << "sada više podeljena nego pre dve decenije".

"Mešoviti brakovi između pripadnika tri glavne etničke grupe - muslimanskih Bošnjaka, katoličkih Hrvata i pravoslavnih Srba - mnogo su ređi nego pre rata, a deca u konstitutivnim entitetima BiH - muslimansko-hrvatskoj federaciji i Republici Srpskoj - odrastaju uz minimalne međusobne kontakte", navodi londonski dnevnik.

Rojters je naveo da je Dejtonski mirovni sporazum uspostavio mir, "ali da bi to uspeo stvorio je zemlju kompleksnu poput Vizantije, zacementiravši etničke podele".

Tvorci Dejtonskog sporazuma nadali su se da će vremenom doći pomirenje i da će se linije etničkih podela ublažiti, ali, umesto toga, jaz se produbio i stasavaju nove generacije, koje nemaju nikakav osećaj zajedničkog nacionalnog identiteta, ocenjuje Rojters.

Agencija najavljuje i da će se novinari koji su izveštavali o ratu u BiH danas ponovo okupiti u sarajevskom hotelu "Holidej in" kako bi evocirali sećanja "na sukob koji je trgao Zapad iz euforije posle hladnog rata i ostavio Evropu i SAD sleđenima pred etničkim čišćenjem koje se dešavalo nekoliko sati vožnje od Beča".

Agencija Frans pres (AFP) navodi da Sarajevu i dalje nosi ožiljke sukoba, uprkos velikom broju novih i obnovljenih zgrada.

Francuska agencija prenosi i da će u tom gradu, povodom godišnjice, biti održan koncert i okviru kojeg će orkestar svirati pred hiljadama praznih stolica u znak sećanja na poginule u ratu.

Inicijativa mladih za ljudska prava organizovaće akciju podele "razglednica iz opsade" u Knez Mihailovoj ulici, ispred restorana "Ruski car".

Ta NVO navela je u saopštenju da se u Srbiji, 20 godina nakon početka najduže opsade jednog glavnog grada u istoriji, i dalje ćuti i veoma malo zna o onom što se dešavalo u Sarajevu od 1992. do 1995.godine.

"Rezultat ćutanja i nedostatka javne osude zločina su mladi kojima su optuženi i osuđeni za ratne zločine heroji, koji su spremni da mrze 'druge' iako o ratnim dešavanjima znaju malo", navela je Inicijativa.

Žene u crnom će na Trgu Republike u Beogradu, kako je saopštila ta organizacija, obeležiti 20 godina od kada je na Republiku BiH izvršena oružana agresija, odnosno zločin protiv mira i čovečnosti.

U saoštenju se navodi da će Žene u crnom protestnom akcijom podsetiti na "bitne činjenice o korenima, uzrocima i ciljevima srpskog velikodržavnog projekta i pozvati na prekid sa lažima, obmanama i falsifikatima i menjanjem karaktera događaja u BiH"

Helsinški odbor za ljudska prava najavio je da će predstaviti knjigu "Zločini nad đecom Sarajava u opsadi" i prikazati video zapis o zločinima nad decom u opsednutom Sarajevu.

Opsada Sarajeva trajala je 1.425 dana. Počela je kada je srpska vojska zauzela međunarodni aerodrom u naselju Ilidža 5. aprila 1992. godine, a zvanično se završila 29. februara 1996. godine, tri meseca nakon što je potpisan Dejtonski sporazum.

Za to vreme na Sarajevo je prosečno padalo 329 granata dnevno.

Artiljerija Jugoslovenske narodne armije (JNA), koju je kasnije koristila vojska Republike Srpske, bila je postavljena na brdima oko Sarajeva. Procenjuje se da je oko 120 minobacača i 250 tenkova bilo stacionirano na tim brdima, kao i desetine snajpera, koji su danonoćno grad držali pod opsadom.

Za to vreme ubijen je 11.541 građanin Sarajeva, uključujući 1.601 dete. Više od 50.000 ljudi je ranjeno. Srpskom vojskom je komandovao Ratko Mladić, kome se po optužbi za ratne zločine sudi u Haškom tribunalu.

Sve zgrade u Sarajevu bile su pogođene tenkovskim projektilima, granatama ili snajperskim hicima. Oko 35.000 zgrada je potpuno uništeno, uključujući bolnice, medijske kuće, kulturne i verske objekte, institucije vlasti, kasarne, mostove i druge objekte.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...