Izvor: B92, 26.Maj.2014, 17:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NUNS nudi pravnu pomoć "paničarima"
Beograd -- Pravna služba NUNS-a pružiće pomoć svima koji budu pozvani na informativni razgovor u policiju zbog širenja panike preko društvenih mreža u vanrednoj situaciji.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ističe da je pravna pomoć besplatna i da je mogu koristiti svi pojedinci, bez obzira da li su članovi tog udruženja. Pravnu pomoć pružaju avokati iz kancelarije "Živković i Samardžić".
Krivično delo izazivanje panike i nereda ima dva oblika. Osnovni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << glasi: ako neko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrdnji izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti omete sprovodjenje odluka i mera drzavnih organa ili organizacija koja vrše javna olvašćenja, preti mu kazna od tri meseca do tri godine i novčana kazna.
Teži oblik tog krivičnog dela postoji ako je delo učinjeno putem medija, sredstava javnog informinasanja ili sličnih sredstava, kao što je internet, Fejsbuk, Tviter, ili na javnom skupu i za to je zaprećena kazna od šest mesci do pet godina zatvora.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić u izjavi za Tanjug objašnjava da bi panika ovde predstavljala neko iznenadno i značajnije uznemirenje gradjana i osećaj nesigurnosti jačeg intenziteta, što znači da se radi o značajnijem stepenu staha koji je nastupio zbog iznošenja ili poronošenja tih lažnih vesti.
On je dalje ukazao da kod osnovnog oblika krivičnog dela izazivanje panike i nereda mora da nastupi posledica da bi učinilac odgovarao za to krivično delo, dok kod težeg oblika može da odgovara i za pokušaj.
Posledica se, kako je naveo Škulić, može sastojati u ometanju sprovodjenja mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja.
"U ovom slučaju kataklizmičnih poplava, to bi značilo da je neko takvim lažnim vestima ili tvrdnjama delovao na gradjane suprotno odlukama državnih organa da izbegavaju evakuaciju ili obrnuto, da napuštaju odredjeni prostor kad nije neophodno i slično", rekao je profesor.
Ukoliko je, pak, samo neka lažna vest i tvrdnja plasirana, ali to nije dovelo do takve posledice, tada ne bi postojalo to krivično delo, već bi se moglo govoriti o nekim prekršajima protiv javnog reda i mira, napomenuo je on.
Kada je u pitanju teži oblik dela, tu bi moglo da dodje do odgovornosti i za pokušaj, čak i onda kada nije nastupila posledica.
Prema pravilima krivičnog prava, za pokušaj se odgovara u slučajevima krivičnih dela za koja se po zakonu može izreći kazna od pet godina ili teža kazna, bez obzira da li je krivično delo samo započeto ili je i dovršeno, naglasio je Škulić.
"U ovom slučaju dolazi u obzir i odgovornost za pokušaj takvog krivičnog dela, ali to u praksi nije lako dokazati, smatra on.
Škulić je objasnio da se u praksi za pokušaj uvek zahteva postojanje umišljaja kao težeg oblika krivice, a samo plasiranje lažnih vesti ili tvrdnji ne mora uvek da znači, samo po sebi, da je učinilac uvek bio svestan da bi svojim delovanjem mogao da izazove pomenute posledice, odnosno da je na takvu posledicu pristao.
"Postojanje umišljaja se utvrdjuje u svakom konkretnom sučaju, a nažalost, ne samo kod nas nego i u svetu iz mnogobrobjih razloga od kojih su neki u domenu psihopatologije, postoje ljudi koji okolnosti kao nesreće velikih razmera, poput ogromne poplave koja nas je zadesila, koriste i za takvu vrlo čudnu vrstu komentarisanja i iznošenja lažnih tvrdnji", smatra Škilić.
On je objasnio da "iznošenje", znači izlaganje sopstvenog stava, mišljenja ili saznanja o nečemu, dok se kod "pronošenja" radi o daljem plasiranju informacija koja je saznata od nekog drugog.
