Izvor: Večernje novosti, 10.Feb.2019, 20:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"NOVOSTI" U POSETI GZZJZ: "Crveni alarm" nikada u Beogradu

"Novosti" u poseti laboratoriji gde se 24 sata meri stepen zagađujućih materija u atmosferi i, eventualno, proglašava opasnost VEST da je Beograd najzagađeniji grad na svetu, koja je objavljena pre desetak dana, uzburkala je javnost. Na sreću, ispostavilo se da nije bila tačna. Vazduh u prestonici svakodnevno je "pod lupom" stručnjaka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZZJZ). U to se uverila i ekipa "Večernjih novosti" kada je posetili Laboratoriju za kontrolu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kvaliteta vazduha GZZJZ, gde se neprekidno, u kontinuitetu, prate kvalitet vazduha i nivoi koncentracija zagađujućih materija na celoj teritoriji grada. Prema rečima Andreja Šoštarića, doktora hemijskih nauka, mreža GZZJZ obuhvata osam automatskih mernih stanica koje ažuriraju podatke na svakih sat vremena i 18 poluautomatskih mernih mesta koje rezultate uzetih uzoraka evidentiraju na 24-časovnom nivou. On ističe da se meri koncentracija osnovnih zagađujućih materija i suspendovanih čestica. - U osnovne zagađujuće materije spadaju gasovi, sumpor-dioksid i oksidi azota i suspendovane čestice PM-10 i PM-2,5, koje potiču od saobraćaja i grejanja - objašnjava dr Šoštarić. - Suspendovane čestice su fina i sitna prašina, koje su i osnovni izvori zagađenja u prestonici. Čestice PM-10 su u prečniku manje od 10 mikrometara, dok su PM-2,5 manje od dva i po mikrometara. Što su čestice sitnije, to su i opasnije. Naš sagovornik ističe da je vazduh u prestonici najzagađeniji od novembra do februara. To je i očekivano, pošto je u tom periodu grejna sezona, a individualne kotlarnice spadaju među najveće zagađivače. Najviša koncentracija nedozvoljenih materija u vazduhu je u blizini najvećih saobraćajnica, kao i u naseljenijim delovima grada, gde postoji veliki broj objekata koji se zagrevaju iz individualnih kotlarnica. PROČITAJTE I: ČAĐ NAM PUNI PLUĆA: Beograd na vrhu svetske liste po zagađenosti vazduha - Kada se u tri uzastopna sata izmeri koncentracija sumpor-dioksida veća od 500 mikrograma po kubnom metru i azot-dioksida iznad 400 mikrograma po metru kubnom, obaveštava se javnost - ističe dr Šoštarić. - Na sreću, to se nikada nije dogodilo u glavnom gradu. Kako saznajemo, do zabune može da dođe kada se vrednosti koje su prikazane u jednom satu porede sa dnevnim prosecima za suspendovane čestice, koji su jedini validni pokazatelj za procenu kvaliteta vazduha, što tada pokazuje da je zagađenost veća od dozvoljene. Uredbom o monitoringu kvaliteta vazduha propisano je da su za saopštavanje rezultata o zagađenosti vazduha nadležni Agencija za zaštitu životne sredine, nadležni organi Pokrajine i jedinice lokalne samouprave.Laboratorija za kontrolu kvaliteta vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu / Foto P. Mitić Klasifikacijom na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, gde građani mogu u realnom vremenu da prate stepen zagađenja vazduha, predviđeno je da zelena boja označava odličan kvalitet vazduha, plava - dobar, žuta - prihvatljiv, crvena - zagađen i ljubičasta - jako zagađen. Automatske merne stanice Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, koje postoje u glavnom gradu su postavljene na Novom Beogradu, Bulevaru despota Stefana ispred GZZJZ, u Obrenovcu, Zemunu, Ovči, Velikim Crljenima, Lazarevcu, MZ Ušće u Obrenovcu. UVEK U SEZONI GREJANjA POČETAK grejne sezone označava i povećanja koncentracija zagađujućih materija u vazduhu. Pored kotlarnica, povećanje nedozvoljenih čestica u vazduhu u zimskom periodu posledica je emisija iz industrije, saobraćaja i individualnih ložišta. Stručnjaci smatraju da sagorevanje ogreva u pećima, rad motora automobila i industrijskih postrojenja utiču na povećanje vrednosti takozvanih suspendovanih čestica i teških metala. Suspendovane čestice se sastoje od dima, čađi, prašine, soli, kiselina i metala. PRAŠINA UBIJA PREMA podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji godišnje umre 6.000 ljudi od bolesti izazvanih lošim kvalitetom vazduha. Jedan od glavnih krivaca za to je prašina (PM) manja od 10 mikrometara, koja se nalazi u zagađenom vazduhu. Statistika beleži da su najviše srednje godišnje koncentracije PM-10 u 2017. godini bile u Valjevu, Pančevu, Kraljevu i Beogradu. Najviše dana s prekoračenjem granične dnevne vrednosti PM-10 bilo je u Pančevu, Užicu i Valjevu.

Nastavak na Večernje novosti...