Izvor: Kurir, 16.Avg.2011, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVINARI KURIRA NE PLAŠE SE PRETNJI!
Nisam se uplašila! Nije prvi put da novinare Kurira neko vređa, psuje, ili preti da će im polomiti noge ili ruke „ako napišemo jedno jedino slovo“... Nije prvi put ni da nam neko poruči da ćemo se „još videti“. Ali prvi put je da sve to sa oko pola metra razdaljine posmatraju policajci, u uniformi. Sve čuju i vide. I ne reaguju! Čak ni kad je bahati muškarac, koji se ponosno predstavio kao predsednik Džet-ski saveza Srbije, kolegi oteo službeni fotoaparat. Ni onda kad je pesnicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nasrnuo na kolegu vozača.
Ponoviću, reporteri Kurira nisu se uplašili! Nisu imali dilemu da li zadatak da obave ili ne. Ali u svoje ime mogu da priznam, prvi put sam se osetila poniženo! I nezaštićeno...
Neko će reći, „dobili ste šta ste tražili, čačkali ste tamo gde ne treba“. Ne mogu da se pomirim s tim. Naš posao je borba za istinu, zaštićenih nema i ne sme da bude!
Kao čovek, možda kabadahiju koji je stegnutim pesnicama krenuo na nas donekle mogu da razumem, ali ne i da opravdam. Čovek je bio u šoku, mladić od 17 godina zamalo je poginuo vozeći njegov skuter. Ali policajce koji su na licu mesta bili kao i mi - službena lica, nikako!
Pitam se da li bi njihova reakcija bila ista i da je pomenuti gospodin kod sebe imao oružje. Ne mogu da ne podsetim na sudbinu Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović ili Milana Pantića. Apelujem da kao društvo učinimo sve i ne dozvolimo da se još nekome desi ono što je njima. Pitam se, ako novinare kao službena lica nema ko da štiti dok su na zadatku, šta da očekuju obični građani?
Pitam se i kako da branimo profesiju, doprinosimo istini i radimo svoj posao ukoliko se budemo povlačili zbog svake izgovorene pretnje? Zato, ne obaziremo se. Verujemo u institucije koje su tu da nas zaštite!
A do tada - kad hodam mračnom ulicom, osvrćem se za sobom!
