Izvor: B92, 09.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVA OPTUZNICA PROTIV MILOSEVICA I "SAUCESNIKA"
Hag -- U Hagu je u utorak saopsteno da je potvrdjena optuznica kojom se Slobodan Milosevic tereti za ratne zlocine pocinjene u Hrvatskoj izmedju avgusta 1991. i juna 1992. godine.
Pored Slobodana Milosevica, kao saucesnici, kako se navodi, "zajednickog kriminalnog akta" pominju se: Borisav Jovic, Branko Kostic, Veljko Kadijevic, Blagoje Adzic, Milan Babic, Milan Martic, Goran Hadzic, Jovica Stanisic, Franko Simatovic, Tomislav Simovic, Vojislav Seselj, Momir Bulatovic, Aleksandar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vasiljevic, Radovan Stojicic, Zeljko Raznatovic, kao i "drugi znani i neznani saucesnici", prenosi dopisnik Sense, Mirko Klarin.
Svi oni su, navodi se u optuznici, "igrali svoju ulogu ili uloge u zajednickom kriminalnom poduhvatu i znacajno su doprineli opstim ciljevima tog poduhvata". Izuzimajuci Milana Martica koji je vec optuzen (za granatiranje Zagreba 1995), kao i pokojne Radovana Stojicica "Badzu"
i Zeljka Raznatovica "Arkana" (koji je takodje bio optuzen za zlocine u BiH), svi ostali ucesnici "zajednickog kriminalnog poduhvata" - potvrdila je predstavnica za stampu tuzilastva Florans Artman i "nalaze se pod istragom". U 32 tacke nove optuznice, Slobodan Milosevic se tereti za istrebljenje, namerna ubistva vise stotina Hrvata i drugih nesrpskih civila; zatim za deportaciju i prinudno preseljenje najmanje 170.000 hrvatskih i drugih nesrpskih civila; kao i za hapsenja i nezakonita zatocavanja u neljudskim uslovima vise hiljada civila. Tereti se, takodje, za bezobzirno razaranje i pljacku javne i privatne imovine, verskih, kulturnih i istorijskih spomenika. U aneksu optuznice navode se imena 694 ubijene zrtve iz Vukovara, Dubrovnika, Vocina, Skabrnje, Erduta i drugih mesta u Slavoniji i Krajini koja su, prema "zajednickom kriminalnom poduhvatu", trebalo da budu anektirana od Hrvatske.
Narednih dana, Slobodan Milosevic bi trebalo da bude izveden pred sudije Tribunala, kako bi se izjasnio da li je kriv - ili nevin - po svakoj od 32 tacke optuznice za ratne zlocine u Hrvatskoj. Istraga protiv ostalih ucesnika u "zajednickom kriminalnom poduhvatu" se nastavlja.
Borisav Jovic, kao jedan od onih koji se pominju u optuznici, istu, za B92 komentarise sledecim recima: "Apsolutno nikada Predsednistvo, za koje ja mogu da snosim odgovornost, ne da nije nikada donelo odluku, nego nikada nije imalo takvu ideju, naprotiv. Ako je takvih akcija bilo, onda odgovornost mogu snositi oni koji su takvu akciju vodili". Jovic takodje kaze da je iznenadjen optuznicom: "Svim snagama sam radio na tome da se nadje mirno resenje, cak je 100% moja ideja bila da zovemo mirovne snage UN, da se nasa vojska povuce da ne bismo vodili medjunacionalni rat".
"Hrvatsku optuznicu" protiv Milosevica potpisala je Karla del Ponte 27.
septembra ove godine, najavljujuci pritom da ce, kroz nekoliko sedmica, uslediti i optuznica za genocid u Bosni i Hercegovini. Profesor medjunarodnog krivicnog prava dr Vojin Dimitrijevic rekao je u utorak za Radio B92 da istragu protiv navedenih Milosevicevih saucesnika za zlocine u Hrvatskoj vodi tuzilastvo Tribunala, dok optuznicu mora da potvrdi sudija.
U tim istraznim radnjama haskih istrazitelja ocekuje se saradnja jugoslovenskih vlasti, smatra Dimitrijevic. "Istraga je preduzimanje istraznih radnji, koje se naravno preduzimaju i u Hagu i u inostranstvu, ali u novije vreme, narocito posle otkrica ovih masovnih zlocina, Jugoslavija je dopustila, kao sto je dopustila i Hrvatska i BiH, da istrazivaci Tribunala dolaze i upoznaju se sa materijalom. Oni rade na tome, njih se ne tice ko ima a ko nema imunitet. To naravno, ima veoma veliki politicki znacaj, ako neko ko je jos uvek u organima drzave biva pomenut u vezi s tim, to dovodi celu vlast i celu drzavu u neugodnu situaciju", rekao je Dimitrijevic.
Ono sto se u Hrvatskoj dogadjalo u vremenu koje pokriva optuznica, Karla del Ponte je kvalifikovala kao "zajednicki kriminalni poduhvat", preduzet sa ciljem "prinudnog premestanja vecine Hrvata i drugog nesrpskog stanovnistva sa priblizno trecine teritorije Republike Hrvatske, iz podrucja za koje je bilo planirano da postane deo nove drzave pod dominacijom Srba". Vojin Dimitrijevic objasnjava sta u medjunarodnom krivicnom pravu podrazumeva termin "zajednicki kriminalni akt": "To je zapravo jedan pojam iz krivicnog prava. To je udruzivanje radi vrsenja nekog zlocina. Naravno, kod nas bi to bilo neko posebno krivicno delo, a prema haskom pravu, koje je blize anglosaksonskom pravu, onda je to samo jedna okolnost da je svako od tih ucesnika kriv za svoj doprinos tom nekom delu."
Sta su nedavno rekli Bulatovic i Kostic?
Neki od Milosevicevih saucesnika u hrvatskoj optuznici koje je Radio B92 kontaktirao, nisu zeleli da daju izjavu. Zato su pred vama izjave Bulatovica i Kostica, koje su oni dali nedavno.
Na pitanje da li bi se, u slucaju da se protiv njega podigne optuznica u Hagu sam predao tom sudu, bivsi premijer SRJ Momir Bulatovic je u intervjuu koji je nedavno dao za Radio B92 rekao je: "Pa naravno da ne bih, ali znajuci policijsku lojalnost Milovog rezima, mislim da bi oni odmah to uradili i ekspresno me ekspedovali u Hag. Sto se tice Haskog tribunala, pazljivo sam to proucavao. Zamislite jedan medjunarodni sud koji sudi po pravilniku. Jedan visoko vredni cilj da se osudi i spreci zlocin protiv covecnosti i humanosti se na taj nacin najgore moguce profanise, jer zamislite sad u kom bi to pravnom sistemu tuzilac, kao sto je Karla del Ponte, nezavisno sto se radi o gospodinu Slobodanu Milosevicu, mogla da kaze onog trenutka kad dodje "odmah ce mu biti izrecena kazna dozivotne robije". Onda to nije sud nego kaznionica", rekao je Bulatovic.
Bivsi predsednik Crne Gore i potpredsednik Jugoslavije Branko Kostic je u intervjuu crnogorskim medijima u aprilu ove godine izrazio svoje nestrpljenje u iscekivanju moguce haske optuznice: "Ukoliko bi moje isporucivanje Hagu trebalo da znaci nekakvu pogodnost i nekakav zadovoljeni interes moga naroda i moje drzave, ja ne bih zbog licnih interesa imao razloga da se ne pojavim i tamo. Ali, ono sto bih pre toga ocekivao, ne kao predsednik Crne Gore - bivsi, i ne kao potpredsednik Jugoslavije, bivsi, nego kao gradjanin Crne Gore, to je da se zadovolji ono osnovno ustavno pravo, da na bazi te i takve optuznice, prvo istrazni i sudski organi u mojoj zemlji svoj deo posla zavrse. Zaista se niceg ne plasim, ni od cega ne zazirem. Druga stvar je to sto jeste jedan neugodan osecaj", rekao je Kostic.
