Izvor: Večernje novosti, 21.Jul.2019, 16:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NOĆNA MORA BRODARA: Minsko polje nacista i danas preti kod Prahova

Da li će konačno biti rasvetljen ratni zločin i uklonjena smrtonosna zamka na Dunavu, koja stoji već 75 godina. Nemci potopili 170 svojih brodova i barži, sa njima i ranjenike. GROBLjE ratne Crnomorske flote Trećeg rajha u Dunavu kod Prahova ponovo će biti snimljeno, a na leto 2021. počeće izvlačenje dela plovila koja na dnu reke leže od septembra 1944, najavio je nedavno pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević. Pročitajte još: NIZAK VODOSTAJ OTKRIO >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << "VILENjAKE" U DUNAVU: Stotine nemačkih ratnih brodova potopljeno leži na dnu reke Tada su Nemci potopili oko 170 svojih brodova i barži natovarenih ratnom tehnikom i plenom praveći eksplozivni bedem protiv flotile Crvene armije koja ih je gonila. Do danas je ovaj prostor noćna mora brodara, zbog oštrog čelika olupina koji cepa trupove brodova i straha od eksplozije.Pročitajte još: Blago u olupinama nemačkih brodova u Dunavu? Na tom groblju brodova nalazi se i grobnica žrtava sa broda bolnice - "Bamberg". Nemački vojnici su ga potopili zajedno sa svojim teško ranjenim saborcima, po svedočenju očevidaca iz Prahova. - Celu noć grmelo je sa Dunava. Nemci su minirali sve svoje brodove, samo da ne padnu Rusima u ruke. Nikad neću zaboraviti ono što sam video sledećeg jutra: stajao sam na obali baš naspram broda-bolnice i gledao kako vojnici iz čamca postavljaju mine na njegov trup, a zatim pokreću elise. Brod je bio usidren i počeo je da se okreće oko lengera, a kad se preprečio preko plovnog puta mine su aktivirane, trup probijen i voda je počela da kulja. Ranjenici su zapomagali i vrištali, jer nisu mogli da pobegnu - svedočio je autoru ovih redova Prahovljanin Voja Janković, svedok zločina koji se odigrao oko 7. septembra 1944. godine. Zbog niskog vodostaja 2003. su iz Dunava izronile olupine avetinjske flote Trećeg rajha. Tada se i u Nemačkoj prvi put čulo za ubistvo ranjenika s "Bamberga" i podigla se velika prašina. Jeziva priča sa Dunava je rušila mit, građen od 1955. kad je Nemačka ušla u NATO, da su samo pripadnici SS jedinica bili bezdušni zločinci u Drugom svetskom ratu.Kontraadmiral Paul Vili Cib Počelo je otvaranje dosijea Operacije "Dunavski vilenjak" (Donauelf), započete u avgustu 1944, pošto je Crvena armija proterala Nemce iz Moldavije i Besarabije. Brodovi Trećeg rajha na Crnom moru i ruskim rekama našli su se u klopci. Kontraadmiral Paul-Vili Cib formirao je borbenu grupu od 174 plovila ratne flotile i zaplenjenih civilnih brodova, na kojima je bilo više od 8.000 vojnika, civila i ranjenika. Konvoj je počeo povlačenje Dunavom 25. avgusta, a usput su se priključivali brodovi iz Rumunije koja je dojučerašnje saveznike počela da napada zajedno sa Rusima. Iz luke-tvrđave Černavoda 26. avgusta rumunska artiljerija je otvorila vatru na spori konvoj, a usledio je strašan odgovor sa artiljerijskih barži, patrolnih čamaca, rečnih topovnjača i desantnih plovila. U Černavodi je poginulo oko 6.500 vojnika i civila, a oko 2.000 je ranjeno. Borbena grupa Cib je tada izgubila 11 brodova, a još 20 u bici kod Kalafata.Crvenoarmejci su kopnom prestigli konvoj i napravili zasedu kod Kazana, najopasnijeg suženja Đerdapske klisure. Nemačka flota, sa oko 170 plovila krcatih ubojnim materijalom, stigla je 1. septembra do Prahova. Civili i lakši ranjenici su iskrcani da nastave povlačenje vozom. Najbolji nemački brodovi su do 7. septembra uzaludno pokušavali proboj kroz Kazan. S leđa im se Dunavom približavala ruska Crnomorska flota i kontraadmiral Cib je odlučio da joj zapreči plovni put potapajući svoje brodove jedan preko drugog. Na kraju je potopljen i brod-bolnica "Bamberg".Brodari oprezno prolaze ovim delom Dunava zbog podvodne opasnosti Prahovljanin Sava Stančulović, čija se kuća nalazila na obali, posmatrao je ove događaje. - Brodovi su danima stajali uz obalu pre nego što su počeli da ih potapaju, i vojnici su nas ponekad puštali da priđemo, jer su trgovali s nama. U brodu-bolnici je bilo puno ljudi. Kroz prozor su nam nešto dovikivali, najviše na nemačkom, ali bilo je i onih koji su znali rumunski, pa smo se sporazumevali. Jednog jutra začula se strašna eksplozija i brod je počeo da tone. Ubrzo je iz reke isplivao rumunski nacista koji se nekako spasao i ispričao nam šta se desilo: oficiri nisu rekli ranjenicima da će brod biti potopljen, već su pozvali da se iskrcaju oni koji žele da nastave povlačenje kroz Srbiju. Onima koji nisu mogli ili nisu hteli da ga napuste, rekli su da brod nastavlja plovidbu za Rumuniju. Otplovili su na drugi svet - svedočio je Stančulović.Nemački minolovci Crvenoarmejci su posle dolaska u Prahovo očistili uzak prolaz za svoje brodove, a do 1948. i prekida odnosa SSSR sa Jugoslavijom napravljen je plovni kanal širok šezdesetak metara koji do danas nije proširen. Niko se nije usudio da pomera brodove natovarene eksplozivom koji može da čini i do polovine njihove težine od 216.000 tona. Nemačka minirana barikada, duž pet kilometara toka Dunava, od sela Radujevac do hidroelektrane Đerdap 2, do danas je "bela oblast" na nautičkoj karti Dunavske komisije. Ta belina označava opasnu i neispitanu zonu u kojoj se plovi na sopstveni rizik. Tokom izgradnje HE "Đerdap 2" bilo je namera da se brodovi Trećeg rajha uklone, ali se odustalo zbog nesagledivih posledica. Poslednji pokušaj razminiranja pokušan je 1974. u plovnom kanalu s rumunske strane i završio se tragično, detonacijom nemačkih mina i smrću ronilaca. Kada Dunav opadne na olupini kraj plovnog puta vide se korodirane protivbrodske mine sa 70 kilograma eksploziva, spremne za upotrebu. Unutar broda je skladište puno mina, u koje može da stane oko sedam tona ovih ubojnih sredstava. Nemački ratni brod iz Drugog svetskog rata SNIMANjE OPASNOG TERETA U MINISTARSTVU građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da je projekat "Vađenje potonule nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata" jedan od najvažnijih i da treba da se realizuje u saradnji sa Evropskom investicionom bankom. Plan je da se izvade 23 broda koja najviše ugrožavaju plovidbu. - Ova plovila, naročito u periodu niskog vodostaja, znatno sužavaju širinu plovnog puta sa propisanih 180 metara na svega 100 metara. Projekat podrazumeva najpre podvodno snimanje radi ispitivanja na prisustvo neeksplodiranih ubojnih sredstava na potopljenim brodovima. Planirani rok za realizaciju ove faze je novembar 2020. godine, tako da se fizičko vađenje brodova može očekivati u prvom delu 2021. godine, nakon sprovođenja tendera za izbor izvođača - kažu u Ministarstvu.

Nastavak na Večernje novosti...