Izvor: Kurir, 27.Jun.2010, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOĆ U OSLU
Svi Skandinavci su hladni, tamo je uvek noć, jedu samo ribu, imaju puno nafte, šume i vode, a snimaju odlične porniće jer su sve žene plave i imaju bujna poprsja.
Od svega navedenog istinita je jedino priča o prirodnim bogatstvima.
Prvi susret sa Oslom i poznat osećaj: isto je kao u svakom drugom gradu na Baltiku. Prepoznatljiva arhitektura, kuće obojene u crveno i žuto, mnogo parkova, fontana, bez baroknog kiča i zlata, sve umiveno, a nebo zbog svega ovoga deluje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << prostranije.
Otputovala sam u Oslo sa idejom da ga proglasim za najlepši severni grad i tamo ostanem, a najviše od svega sam želela da vidim ski-skakaonicu Holmenkolen, koja se nadvija nad prestonicom Norveške od 1892. godine. Zanimalo me je kakvo srce mora da ima skakač kad skoči na skijama u taj ponor. Gledajući prenose na TV - divila sam im se, videvši uživo - prestravila sam se. Put do brda Vestre Aker, gde se skakaonica nalazi, trebalo je da bude lagan, metroom broj 1, ali nije radio; jedva sam pronašla alternativni autobus. Nisam očekivala takav skandinavski javašluk! Posle pešačenja uzbrdo od nekih kilometar i po, novo razočaranje: lift koji vodi na sam vrh skakaonice nije u funkciji, jer se spremaju za Svetsko prvenstvo u ski-skokovima 2011! Posle lagane prepirke sa devojkom koja prodaje ulaznice za Muzej skijanja, kotrljanje nazad.
Lepši je taj Holmekolen kada se gleda iz grada, a vidi se sa svake tačke i danju i noću, jedino što pravi mrak videla nisam, jer tokom juna dani traju preko 20 sati.
U gradskom jezgru vrvi od turista, ponajviše Amerikanaca, dok Norvežani samo gledaju kako da se osunčaju na petnaestak stepeni, kolika je i prosečna letnja temperatura. Cene - astronomske: nema se šta pojesti na ulici za manje od 20 evra! Blagoslovena pres-karticom, uštedela sam stotku na ulaznice u muzeje, a ima se šta videti: Nacionalna galerija, Muzej vikinških brodova i istorije Norveške, Kon-tiki muzej, Frogner park sa skulpturama Gustava Vigelanda, Munkov muzej...
Ležanje na belom mermeru od kojeg je sagrađena Opera, koji se u blagim kosinama spušta u more, jedan je od trenutaka moljenih da traju.
Vožnja brodićem pored džinovskih kruzera budi svest o dubini Oslofjorda, u kome je glavni grad Norveške smešten. Sveže spremljena, tek ulovljena riba na dokovima sigurno je neprevaziđen gastronomski užitak.
Skandinavsku bajku remeti samo jedna stvar: nekoliko tornjeva džamija na samo petstotinak metara i neverovatan broj žena u burkama. Bez ikakve ideje o asimilaciji, muslimanski živalj, ponajviše Pakistanci, s ponosom nose svoje norveške pasoše i gaje svoju mnogobrojnu decu, po Kuranu.
Bilo meni pravo ili ne, posle nedelju dana života u Oslu povratak kući bio je bolan, a prenosi takmičenja u ski-skokovima nikada više neće biti isti.
Jelena-Katarina Mitrović
