Izvor: Politika, 29.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIP postao PIN
Nacionalni investicioni plan jeste "dobra ideja", ali u sadašnjem obliku Srbiji neće doneti ono što joj je potrebno - stabilnost javnih finansija i brži ekonomski razvoj. Ovo upozorenje javno je izustio pre neki dan stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Harald Hiršhofer i preporučio temeljno pretresanje tog dokumenta, koji je prošle jeseni, tokom duge predizborne trke, najavljivan kao rešenje za mnoge naše razvojne muke.
Za ulaganja za svega godinu ili dve bilo planirano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bar 1,6 milijardi evra.
Novac je prikupljen uglavnom od privatizacije mobilne telefonije, prodaje licence za trećeg mobilnog operatera, ali i državnih udela u pojedinim domaćim bankama.
Na podugom spisku želja bilo je svega i svačega. Od nabavki 30.000 kompjutera za škole i bolničkih kreveta, preko opravki muzeja i crkava, do izgradnje autoputeva. Gotovo da nije bilo grada u Srbiji koji se u tom velikom obećanju nije našao sa nekim milionom evra za "najnužnije" projekte od javnog značaja.
Još u vreme maksimalnog reklamiranja tog projekta bilo je upozorenja da tako koncipirani NIP nije razvojni program koji će pokrenuti u Srbiji novi investicioni ciklus. Jednostavno, biće para za sve pomalo, ali nikome dovoljno.
Izbori su završeni 21. januara, a sa njima u zaborav padaju i sva data obećanja u vreme borbe za svaki glas. Naravno, jedni su glasove skupljali hvaleći se NIP-om, drugi kudeći ga. Sada ih, posle dva meseca miri sporost u formiranju nove, ali i neki novi detalji u vezi sa nabujalom javnom potrošnjom i sve izvesnijim deficitom državne kase.
Tek kada se slegla izborna "prašina", a stalna misija MMF-a obelodanila rezultate svog nadzora naših makroekonomskih tokova, a naročito javnih finansija, doznalo se da mi, osim relativno niske stope inflacije, ne stojimo nešto naročito "zdravo". Uz sve odranije neobavljene domaće zadatke u vezi sa restrukturisanjem i privatizacijom preostalih društvenih i državnih preduzeća, MMF, ali i većina domaćih ekonomista, uglas još jednom pozvaše na neophodnost kresanja svih javnih izdataka, a pogotovo na maksimalno redukovanje NIP-a.
Savet je novoj vladi, svejedno kada je dobijemo, da novi budžet, a time i NIP, smanji gde god je to moguće. I zaista, kako se iz "dobro obaveštenih krugova može čuti", od nekih 110 milijardi dinara u ovoj godini za NIP, u najboljoj varijanti, može se računati na četvrtinu. Jedva trećinu. Uglavnom za obilaznicu oko Beograda i izgradnju saobraćajnica na Koridoru 10, za koji je veoma zainteresovana i EU.
Sve ostalo, da država i njen budžet, u koji neizostavno mora biti uključen i NIP, ne bi bili izvori dugoročne makroekonomske nestabilnosti, mora da sačeka neko drugo, bogatije vreme. Dokle, ostaje da se vidi, a mnogo najavljivani i hvaljeni NIP postaje polako PIN - program izneverenih nada.
[objavljeno: 29/03/2007]
