Izvor: Politika, 16.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NINA MUDRINIĆ
U proteklom periodu svako od nas, barem jednom, našao se u redu za vize ispred nekog konzularnog odeljenja. Izašli smo iz teškog perioda. I nikome nije lako da prihvati promene. Nije realno pretpostaviti kako je interes Evropske unije da zabrani ulaz u svoje zemlje. Ničiji interes nije u zabrani. Interes postoji samo u slobodi svega, pa i kretanja. U cirkulaciji ljudi i njihovih ideja.
Nažalost, poražavajući su podaci najnovijih istraživanja koji kažu da 49 odsto stanovnika Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nikada nije putovalo u inostranstvo. Još je više zastrašujuće kada se ta slika fokusira na studentsku populaciju. Jedan od razloga takvog stanja jeste u ograničenoj platežnoj moći. Oštar vizni režim samo je dodatni problem sa kojim se oni suočavaju. Pojavljuje se jedna nelogičnost. Onima od kojih se očekuje da transformišu svoja društva podiže se visoka rampa za ulazak u Evropsku uniju. Samim tim onemogućava im se da se bolje upoznaju sa evropskim merilima i sistemom vrednosti.
Moja putovanja su vezana za evropske zemlje, ali išla sam i dalje. Bila sam i u Rusiji, zemlji velikog prostora. Kakvi su njeni kapaciteti shvatila sam tek kada sam otputovala tamo. Kuba mi je, takođe, veliko otkriće. Moji pozitivni impulsi vezani su i za Francusku, Italiju.
Ono što me je najviše radovalo, širilo vidike u tim susretima jeste nasleđe, civilizacija i kultura tih naroda. Nijedan čovek, koliko god da je njegovo opšte obrazovanje, nije u prilici da spozna to iskustvo bez putovanja. Ne može literatura da dočara stvarni život. Prelazak granica sopstvene zemlje bitan je naročito za mlade ljude. Na taj način pruža im se prilika da otkriju novi svet. Susret sa Marokancem na Trafalgar skveru menja njihovu svest, mentalnu strukturu. Najlakše se tako brišu etičke i verske predrasude, razbijaju druge barijere. Upoznajući druge, mi, zapravo, spoznajemo i sebe same.
Pred mladima Srbije, nažalost, šengenski zid se uzdiže kao još jedna teško premostiva tvrđava. Kako ga srušiti, tom analizom bave se mnogi. O tome treba da se brine naša država, ali da razmisle i diplomatska predstavništva u zemlji. Vizni sistem će u budućnosti morati da se promeni i olabavi svoje stege. Zato je važno imati poverenja u mlade naraštaje sa ovih prostora. Omogućiti im, bez administrativnih komplikacija, da putuju što više. Jer, verovati u njih znači imati poverenja u započete demokratske procese.
Ursula Plasnik, ministar inostranih poslova Austrije, nedavno je obećala dodatnih sto šengen vize za najbolje studente u Srbiji. Lep gest koji bi ministri ostalih zemalja mogli da slede. A mi znamo da prvo pružanje ruke, često, završi zagrljajem. Imamo obrazovane mlade ljude, stručnjake, koji neće želeti samo da beže inostranstvo. Naprotiv, razmena saznanja i evropskih ideja može da bude korisna za sve. Nema razloga za strah. Otvorene granice mogu poslužiti kao znak prožimanja evropskog tkiva na naše tle. Mogu pomoći da se u budućnosti što više susrećemo, a manje sudaramo.
[objavljeno: ]
