Izvor: SrbijaDanas.com, 29.Jul.2023, 17:53
"NIKADA NEĆU BITI SREĆNA, OPTUŽENA SAM BEZ DOKAZA" Marini sudili za ubistvo sina, a prava istina još uvek nije ugledala svetlost dana
Marina Andrejić danas, 13 godina posle svega, kaže kako se ona i dalje nada da će se njeno nestalo dete pojaviti kao mladić od 25 godina.
Kobnog 22. jula 2010. godine, mali Đorđe Andrejić (13) je sa majkom Marinom otišao u baštu u ataru sela Majilovac kod Požarevca, i od tada mu se gubi svaki trag. Istog dana Marina je nestala sa njim, ali se pojavila dva dana kasnije blatnjava i izranjavana, ali bez sina.
Objašnjenje gde je Đorđe >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << nije mogla da da, a ispričala je da se izgubila krećući se ka bašti između sela Majilovac i Kurjače. Andrejićeva je tada satima ispitivana u policiji, poligrafski testirana, a onda i uhapšena. Međutim, iako je u policiji priznala da je sina ubila motikom, kasnije je na suđenju negirala zločin i tvrdila da su je policajci tukli i primorali je da prizna nešto što nije uradila.
Na kraju sudskog postupka, ona je 2012. godine pravosnažno oslobođena pred Apelacionim sudom u Beogradu optužbi da je ubila sina.
Nakon toga je tužila državu Srbiju zbog neosnovanog boravka u pritvoru i dobila je milionsku odštetu, a tužbu je podnela i sudu u Strazburu.
Naime, Marina je oslobođena, jer na motičici kojom je dečak ubijen nije bilo njegovih DNK tragova, već samo njene krvi pošto se prethodno posekla. Takođe, u presudi se navodi i da je lobanja nađena u šumi u Majilovcu nakon tri meseca od nestanka dečaka, verovatno pripadala njemu, ali je naknadno doneta tu, što je pobilo Marinino prvo priznanje da je sina ubila i ostavila telo na određenom mestu, na kom mališan nije nađen uprkos obimnoj potrazi policije i građana.
Uzrok smrti dečaka nikad nije utvrđen, a na lobanji koja je nađena nije bilo tragova udaraca i nije bilo tragova oštećenja. Sud je na kraju našao da ne postoje dokazi koji bi potvrdili da je Andrejićeva ubila sina i ona je pravosnažno oslobođena.
- Nikada neću biti srećna, ne živi mi se zbog ožiljaka koji su ostali i nikada neće proći. I danas mi, posle toliko godina, govore da sam ubica, da mi se u očima vidi da sam to uradila i da ću ubiti opet, ali ja sam pred Bogom čista i tako živim. Optužena sam bez dokaza. Trpela sam užasne uvrede, a ja znam da nikada ne bih bila u stanju da tako nešto uradim. Da sam uradila tako nešto rekla bih, a govorili su mi još tada da je bolje za mene da priznam sve, iako nisam bila kriva. Gde sam mogla da sakrijem telo? Nije to igla, to je trinaestogodišnje dete - izričita je ona.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
.jpg)
