Izvor: Kurir, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIČIJI
Pilot bivše JNA Emir Šišić u ispovesti za Kurir otkriva zbog čega se danas oseća odbačeno od armije i države
NOVI SAD - Bivši pilot JNA Emir Šišić, koji u Srbiji izdržava ostatak kazne koju mu je izrekao italijanski sud, u razgovoru za Kurir otkriva kako mu je bilo u italijanskom zatvoru četiri i po godine, ko ga je tamo od srpskih zvaničnika posetio, a ko mu pomogao, kako se ponela vojska, a kako vlasti grada Novog Sada.
Razgovor sa Šišićem vodili smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u njegovom domu u Novom Sadu. On sa porodicom može da provede pet dana u toku meseca, kao i svaki drugi osuđenik iz zatvora u Sremskoj Mitrovici koji se kao i on nalazi u otvorenom delu. Priču počinje govoreći o najnovijoj odluci Vrhovnog suda Srbije kojom je pobijeno rešenje Okružnog suda u Novom Sadu da ne može biti pušten na uslovnu slobodu.
- Nisam zadovoljan tom odlukom, jer u njenom obrazloženju stoji da se Okružni sud iz Novog Sada nije konsultovao sa javnim tužiocem prilikom donošenja odbijenice na moj zahtev o uslovnom otpuštanju. To je, u stvari, jedna birokratska greška koja meni ne uliva veliku nadu - počeo je svoju priču Šišić.
On, međutim, ne veruje u pozitivan rezultat novog procesa, kao što više ne veruje ni u Vojsku Srbije, a ni u pojedince u Vladi Srbije.
- O imenima ću kada se sve ovo završi, kada budem na slobodi. Od kada sam prebačen u Srbiju, mnogi su me posetili u zatvoru, ali sem osmeha i tapšanja ostade mi samo razočaranje. Najpre sam očekivao da će me od 2001. godine posetiti neki od vojnih ministara, a mnogi od njih su dolazili u diplomatske posete Rimu, zatim da će mi vojska pomoći i bar mi rešiti stambeno pitanje, ali ništa od svega. Boli ta odbačenost, jer pilot postupa po zadatku za koji je obučen, i nikako drugačije - kaže naš sagovornik.[ antrfile ]
On dodaje da, sem toga što ga niko od njegovih nadređenih nije posetio ili pozvao telefonom, nije bilo ni pokušaja da njegove dve ćerke postanu stipendisti vojske i bar tako pomognu porodici Šišić.
- Nažalost, od vojske mi jedino ostade invalidska penzija koju samo ostvario zbog tumora na želucu, te nisam više bio sposoban za aktivnu službu. Posle skoro 30 godina aktivnog staža sa beneficiranim stažom - ističe Šišić, koji je penzionisan početkom 2004. godine.
Do tada je njegova porodica živela u službenom stanu Vojske Srbije. Međutim, kada je penzionisan, to pravo mu je ukinuto.
- Pitao sam da li postoji šansa da ga otkupim, ali mi to nisu dali. Izgleda da je nekome bio potrebniji. S druge strane, početkom ove godine direktor Zavoda za izgradnju grada Igor Mirović pozvao me je dok sam bio na VMA i saopštio da se novosadska vlast dogovorila da mi ustupe jedan od stanova i tako mi reše stambeno pitanje, a to nije trebalo da oni urade - smatra Šišić.
Od svih političara koji su se bili ili koji su još na domaćoj sceni Šišić je izdvojio trojicu koji su mu pomogli kada je to trebalo.
- Najpre mi je pomogao pokojni Zoran Đinđić, koji je 2002. godine uspeo da preko tadašnjeg mađarskog premijera Viktora Orbana izdejstvuje da me ta država, u kojoj sam i uhapšen godinu ranije, ne izruči hrvatskim vlastima, koje su i izdale poternicu za mnom. Međutim, Mađarska nije mogla da napravi isti ustupak kada je stigao zahtev za ekstradiciju iz Italije. Rasim Ljajić je najviše pomogao prilikom transfera iz Italije u Srbiju, a bivši ministar pravde Vladan Batić mi je olakšao zatvorske dane - precizira Šišić, objašnjavajući da mu je Batić pomogao da bude prebačen deo zatvora sa boljim tretmanom.
PRETILI MU ALBANCI
Emiru Šišiću su u italijanskom zatvoru već prvog dana albanski zatvorenici poručili da će ga ubiti na šetnji, zbog čega su ga zatvorski čuvari premestili u samicu, što je, kaže, bilo vrlo pogubno za njega jer je imao mnogo vremena za razmišljanje.
- Na labilne ličnosti previše vremena utiče kobno. Jedan zemljak Hercegovac obesio se u ćeliji preko puta moje - dobio je dve godine i nije mogao da izdrži... Svakome je sopstvena kazna najteža - kaže Šišić.
On je dodao i da je jedna od najteže primljenih stvari bila presuda o doživotnoj robiji. Ali, kaže i da je jedan od retkih koji je uspeo da se izvuče iz tih kandži.
Kobni zadatak
Emir Šišić je u Hrvatskoj optužen da je kao pilot JNA avionom "mig 21", koji je poleteo s aerodroma "Željava" kod Bihaća, oborio helikopter Evropske zajednice u rejonu Varaždina 7. januara 1992. godine. Tada su poginula četvorica Italijana i jedan Francuz. Ne znajući da je na poternici Interpola, krenuo je u Mađarsku, ali je odmah po prelasku granice 9. maja 2001. uhapšen, odakle je juna 2002. izručen Italiji. Tamošnji sud ga je najpre u maju 2003. godine osudio na doživotnu kaznu zatvora, da bi dve godine kasnije kaznu smanjio na 15 godina zatvora, a ove godine još za tri. Šišić se u Srbiju vratio u novembru prošle godine.
