Izvor: 24sata, 24.Dec.2014, 11:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEVEROVATNA ODISEJA: Ovaj čovek krije sve tajne kućice na Drini

Šest puta je plahovita Drina rušila, sada već svetski poznatu, kućicu na steni na ulazu u grad. Svaki put je na njeno mesto vraćao Milija Mandić Gljiva (62), njen idejni tvorac. I svaki put bez pomoći onih koji se sada ovim autentičnim simbolom grada na Drini hvale.

- Davne 1969. godine sam, uz pomoć nekolicine drugara, napravio prvu drvenu kućicu na steni usred Drine. Pravili smo je na obali, onda čamcima prenosili na stenu i tu sklapali. U njoj su generacije ovdašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu 24sata << devojaka i mladića provodile letnje raspuste. Tu su naučili prve plivačke, kajakaške i ronilačke korake, rađale se prve ljubavi - počinje priču o svojoj neobičnoj misiji Mandić.

On veli da se rado seća svih lepih trenutaka koje je doživeo na ovom jedinstvenom kutku. A bilo ih je sijaset za ovih 45 godina. Seća se i gotovo neprestane borbe sa silovitom rekom.

- Šest puta je Drina nosila kućicu. I šest puta sam je iznova pravio. Voda odnese, ja sa dugarima krenem niz Drinu da je tražim. Obično je nađemo 15 kilometara nizvodno, na velikoj krivini. Izvadimo je iz vode, prenesemo nazad, i kad padne voda ponovo sklopimo na isto mesto. Jednom smo je našli na istom mestu, ali nema terase. Tek sutradan je vidimo na vrbama, pet metara iznad vode - seća se Milija. Kaže da za ono što radi treba velika ljubav, upornost i tvrdoglavost.

Kućica u koju se zaljubio ceo svet | Foto: Profimedia

- Da nisam ovoliko tvrdoglav ne bilo ni kućice na steni. Svi drugi bi se davno otkanili “ćorava posla”, borbe sa silnom rekom, ali ja ne odustajem. Zato sad i imamo jedinstven simbol grada poznat širom sveta. Leti ovde, pogotovo posle fotografija objavljenih u Nacionalnoj geografiji, bude i po 200 ljudi koji kućicu slikaju, traže da ih prevezem do nje da je vide. I mnogi mladenci posle venčanja hoće da se baš na kućici slikaju. Svima učinim koliko mogu, u njoj svi mogu da uživaju. I svima ponavljam da je ona tu već 45 godina. Nisu morali da nam je nedavno otkriju svetski mediji. Ali tako je to kod nas - priča Milija, koji od svoje šesnaeste godine druguje sa kućicom na steni. Biće tako, veli, dok ima snage u njemu.

Kaže da je 2010. godine Drina bila najsilnija. Odnela je ta sila kućicu kao da je od kartona.

- Naravno odmah sam znao da ću je ponovo obnoviti, što sam i učinio uz pomoć dva drugara. Našli smo je opet na onoj krivini, vratili nazad i čekali da voda padne. Dok smo čekali, razmišljao sam kako da doskočim vodenoj sili. Stalno sam govorio "Ajde, silo, prođi, ne stojim ti na putu. Idi svojim tokom, al’ moju kućicu ne diraj". Tako dođem na ideju da napravim svojevrsni tunel kroz kućicu. Bočne delovi uradim sa šarkama i u zimu ih otvorim tako da voda, kada nadođe, prolazi praktično kroz kućicu - objašnjava Mandić svoj najnoviji izum, koji nije prošao nezapaženo. Opet od svetskih medija.

Japanci su nedavno snimili film o kućici na steni. I opet bez pomoći onih koji se kućicom diče.

- Nikad ni kilo eksera od bilo koje vlasti nisam dobio, a sada imamo svetski

poznato obeležje grada - ponosno veli on, tvrdeći da dok je on živ, biće i kućice na steni.

- U svakoj generaciji se nađe po nekoliko zaljubljenika u ovo što sam započeo pre 45 godina, i zato verujem da će kućica na steni opstati i posle mene - kaže Mandić.

Kućicu izvlačio "đavo"

- Jednom sa drugarom nađem nizvodno kućicu u samu zoru. Ja u ronilačkom odelu pokušavam da je vežem konopcem i vidim čoveka na obali kako vadi drva koja je Drina nanela. Ja mu doviknuh da mi pomogne sa konopcem, a on baci čaklju i trkom pobeže sa obale. Posle nekog vremena se vrati sa još trojicom i veli: 'Jesam li vam rekao da sam video đavola' - priča Mandić jednu od brojnih anegdota.

Nastavak na 24sata...