Izvor: Politika, 20.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NESVRSTANOST UKRAJINE
Kijev između istoka i zapada Dve godine posle "narandžaste revolucije", Zapad i Ukrajina suočavaju se sa složenom stvarnošću. Kijevu se pokazuje neostvarivim ono što je eventualno očekivao – šire otvorena vrata na pravcu bržeg pristupa EU. A, na drugoj strani, neprihvatljivo mu je ono što mu se štedro nudi – da smesta pređe na kolosek ekspres pristupa NATO-u.
Podbačaj u ovom drugom učinio je da samit alijanse, novembra u Rigi, prođe bez predviđanog "glamura". >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (Ko zna, možda je i to jedna od "rupa na fasadi" koju je nečim trebalo premazati, te je Srbiji prekoredno ponuđeno "partnerstvo za mir"! )
U odnosima sa EU, razgovor Kijeva i Brisela o učlanjivanju zamenjen je razgovorom "o susedstvu" – suštinski, defanzivnom politikom poboljšavanja demokratskih, bezbednosnih i drugih okolnosti u prstenu država oko Evropske unije. Od Ukrajine i Moldavije – sve do Maroka, prekomorskog afričkog suseda Španije.
Evropa će pomagati u meri u kojoj susedi budu sarađivali. Slaganje kockica nadgledaće se iz Brisela. Ipak – kako god bio dobro završen, ovaj "komšijski tečaj" ne obećava Ukrajini diplomu s pregovorima o učlanjivanju. U tom smislu, to nisu više ni "perspektive pristupa evroatlantskim integracijama", obećane Kijevu 2004.
Određena nova čvrstina u odlučnosti Brisela, bar u odnosu na kampanju "otvaranja perspektiva", nema ipak veze s dolaskom na vlast Janukoviča. Ako je reč o EU, novi premijer je Evropljanin koliko i šef države Juščenko. Suština je izgleda u nečem drugom. Reč je o već pomno objašnjenom šoku Evrope, zatečene celim spektrom ranije neočekivanih okolnosti – od pojave prvih islamskih mudžahedina Britanaca, do masovne migracije Čeha i Poljaka u pravcu zapadnog ruba zajednice i "veta" Varšave na pregovore EU s Rusijom.
Prvi put jedna članica blokira važan ekonomsko-politički korak svih drugih u Uniji, koristeći "veto". I ta članica nije ni jedna od država osnivača EU, nego nedavno primljena i doskoro komunistička Poljska. I pritom nije reč ni o kakvom principijelnom pitanju, već se jedna strateška politika Brisela podređuje poljskoj netrpeljivosti prema Rusiji.
Ako bi se potražila prava reč, Evropa treba da se pribere i vidi gde je s koncepcijama o mogućnosti homogenizacije "različitih svetova". No – naspram njene "pauze za razmišljanje", sada je tu i "tajm-aut" Kijeva, zatražen u nameravanom pridruživanju Ukrajine NATO-u. U ovom slučaju, misli pokušava da pribere Kijev, procenjujući trezvenost svojevremenog zaleta "oranžista".
Predsednik Juščenko je prevideo podatak da manje od petine svih Ukrajinaca pristaje da zemlja bude član NATO-a. "Veliki deo našeg naroda strahuje da će naš pristup NATO-u biti usmeren prema Rusiji, povređujući naše prijateljske odnose", izjavio je Janukovič, korigujući predsednika.
Vratimo se sada s te tačke samitu u Rigi. U Vašingtonu, skup lidera NATO-a u enklavi na Baltiku planiran je kao događaj s jasnom porukom Moskvi. "Naš blok je prvi put na okupu u jednoj od država-zarobljenika, okupiranih od Sovjetskog Saveza", citiran je predsednik Buš ("Nezavisimaja gazeta", Moskva ).
Efekat poente podvučen je ratnim brodovima SAD, u vodama naspram Rige. Ali, uz otkaz Kijeva da se pridruži "oslobođenima", Bušova izjava podsetila je na kulisu, zadržanu bez obzira na to što je komad promenjen. Kao kad u lepo spremljenom dekoru izostane glavna tačka. "Scenario Rige" umrljan je intervencijom Janukoviča u štabu u Briselu, da se Ukrajini omogući pristup "u više koraka". Tempom, kojim se bude menjalo i raspoloženje Ukrajinaca prema NATO-u. To će se proveravati referendumima.
Ali, kome stremi Ukrajina? Rusiji?
Ako bi se insistiralo na preciznosti, odgovor bi glasio – "aktivnoj nesvrstanosti". Nova parola Kijeva je "ne Zapad ili Istok", već "i Zapad i Istok".
"Geografski, mi smo između EU i Rusije", piše pristalica Janukoviča Viktor Pinčuk. "U jeziku, religiji i istoriji, naše nasleđe je upleteno. Takva pozicija trebalo bi da nas podstiče da gradimo mostove, pre nego da podižemo zidove... Nije u našem interesu da dopustimo da Ukrajina bude pion u geostrateškoj igri Istoka i Zapada."
Idealno, ukoliko se pokaže ostvarivim. Zasad je ovo i dalje svet sa samo jednim, mada malo pokolebanim taborom.
Petar Popović
[objavljeno: ]
