Izvor: Blic, 21.Maj.2015, 06:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEMI SVEDOCI Na njima su vršene prve operacije mozga u istoriji
Više od tri decenije, dve neverovatne relikvije istorije medicine trunu ispod prostorija studentskog doma Univerziteta Jejl - kolekcija ljudskih mozgova koju je sakupio doktor Harvi Kušing i njegova zbirka fotografija pacijenata. Ova druga je od 2010. dostupna jasnosti u izložbenom prostoru Harvi Kušing/Džon Hej Vitni medicinske bioblioteke pomenutog univerziteta.
Oko 500 mozgova nalazi se u 1,4 miliona dolara vrednom "Kušing centru", gde se pažljivo čuvaju u teglama od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << olovnog stakla u kojima su i dopremljeni.
Ipak, 10.000 fotonegativa tek su počeli put ka javnosti koja će otkriti. Slike pacijenata koje je pronašao sajt atlasobscura.com tek su nedavno digitalizovane i po prvi put su objavljene.
Na slikama se nalaze bebe s nepravilnim lobanjama koje sede u majčinom krilu. Vide se ožiljci na lobanjama pacijenata i šavovi, kao poljoprivredno dobro viđeno iz aviona.
Sajt "Biznis insajder" prenosi da su neke od fotografija načinjene iz profila, dok na drugima pacijenti bulje direktno u fotoaparat.
- One tek počinju da se razotkrivaju. One su neverovatne ne zato što su uslikane da bi bile neverovatne. Uslikane su da bi bile dokumentarne, uslikane su u trenutku kada se stvarala istorija neurologije - kaže Teri Dagradi, koordinatorka "Kušing centra".
Put i mozgova i slika pacijenata do javnosti nije bio prav. Formalni naziv kolekcije je "Kušingov registar tumora" i on predstavlja Kušingov rad od 1900. do 1933. Doktor koji je rođen u Klivlendu 1869. diplomirao je na Jejlu i proveo profesionalnu karijeru na institucijama poput univerziteta Džons Hopkins i Harvard, karijeru koja je duboko oblikovala naše shvatanje ljudskog mozga.
Kušing je bio pionir neurologije, a posebno su ga zanimali tumori. On je, pored toga, dobio i Pulicerovu nagradu za biografiju svog mentora, doktora Vilijama Ostera, a po ovom Kušingu je nazvana Kušingova bolest.
Kušing je, počevši od 1902. počeo da skuplja uzorke svog rada zajedno s ogromnom količinom dokumentacije. Do trenutka kada je njegov registar, zajedno sa njim, stigao na Jejl 1934, Kušing je već bio prikupio više od 2.200 uzoraka mozgova i tumora, kao i 15.000 fotonegativa.
Prema Degradijevoj, prvi pogled na Kušingovu kolekciju bacila je jedna žena, doktorka Luiz Ajzenhart. Nakon njene smrti 1967, tehnologija koja je omogućavala bolje skeniranje počela je da zamenjuje fizičke uzorke, pa je postao problem šta raditi sa njima.
Degradijeva navodi da, iako je malo verovatno da je iko od ljudi sa fotografija i dalje živ, medicinska etika zabranjuje objavljivanje bilo kakvog podatka o njihovim identitetima.
