Izvor: Kurir, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEMCI OPTUŽILI „JU-ES STIL“
Nemački ministar Volfgang Klement upozoravao premijera Đinđića na negativne posledice zbog postupanja u „slučaju Sartid“, najzainteresovanija
BEOGRAD - Nemačke firme i predstavnici vlasti upozoravali su premijera Zorana Đinđića i ministre Aleksandra Vlahovića i Gorana Pitića na kršenje međunarodnih propisa prilikom uvođenja stečaja u „Sartid“ i optužili američku kompaniju „Ju-Es stil“ da stoji iza toga.
U izveštaju predatom okružnom javnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << tužiocu u Beogradu, UBPOK naglašava da je za privatizaciju „Sartida“ bilo i drugih zainteresovanih firmi, a da je najzainteresovaniji ponuđač bila korporacija LNM, „koja je kontinuirano pokazivala zainteresovanost“ i obraćala se organima upravljanja, Vladi Srbije, premijeru Đinđiću, ministru za privatizaciju Vlahoviću, ministru za ekonomske odnose s inostranstvom Pitiću i direktoru Agencije za privatizaciju Vladimiru Čupiću.
„Krajem 2002. godine, savezni ministar za privredu i rad Nemačke Volfgang Klement uputio je pismo predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću, u kome, između ostalog, navodi da iz perspektive njegove vlade može zbog postupanja u slučaju ‘Sartid’ doći do negativnih posledica na bilateralne privredne odnose SRJ i Nemačke i da bi moglo biti narušeno poverenje međunarodnih partnera i stalnih investitora, što bi moglo da naškodi privrednoj politici Srbije. Dana 8. januara 2003. Bank Austrija kreditenstalt šalje dopis premijeru Đinđiću, preko šefa kabineta Nemanje Kolesara i ministra Aleksandra Vlahovića, u kojem se osvrće na osporena potraživanja u ročištu od 25. decembra 2002, smatrajući da je stečaj izazvan od strane ‘Ju-Es stila’, te da se u ovom slučaju mora sprovoditi pravda. Na kraju dopisa naglašeno je da su o svemu obaveštene Nemačka i Austrijska vlada, jer je u toku kršenje međunarodnih propisa“, ističe se u izveštaju UBPOK.
Nemanja Kolesar je odgovorio na ova pisma i kazao da je u toku stečajni postupak pred Trgovinskim sudom i da se zbog nezavisnosti sudova na njega ne može uticati. Kurir je već pisao o tome kako je upravo Kolesar naložio otvaranje stečaja, čime je uticao na nezavisnost sudova. Prema pisanju medija od 24. jula 2003, u nemačkim sredstvima informisanja je to što šef kabineta Nemanja Kolesar daje sebi za pravo da odgovori na pismo nemačkom ministru ocenjeno kao diplomatski skandal. I posle ubistva premijera Zorana Đinđića Bank Austrija kreditenstalt se obraćala premijeru Zoranu Živkoviću, i to u pismu od 12. novembra 2003, ali odgovora nije bilo.[ antrfile ]
DUGOVI FONDU ZA RAZVOJ I „DUNAV OSIGURANJU“
Među poveriocima „Sartida“ su, između ostalih, bili i preduzeće „Metaleks“, „Tehnogas a.d. - Meser“, Fond za razvoj Republike Srbije i kompanija „Dunav osiguranje a.d.“. Olivera Božić, tada direktor Fonda za razvoj, potvrdila je policiji da je glavni dug „Sartida“ Fondu iznosio 43,4 miliona evra, a kamata dodatna 1,3 miliona. „Dana 31. marta 2003, tri dana nakon donošenja rešenja o prodaji, data je saglasnost Fonda da se dužnik proda neposrednom pogodbom...“, navodi UBPOK. I kompanija „Dunav osiguranje“ imala je potraživanja prema smederevskoj firmi i dala je „saglasnost stečajnom upravniku da može izvršiti prodaju „Sartida“ neposrednom pogodbom, ali pod uslovom da se oni namire od prodaje“.
LABUS POTPISAO SAGLASNOST
Stečajno veće banaka, kojim je predsedavao predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, po zahtevu stečajnog upravnika „Sartida“ Branislava Ignjatovića 26. marta 2003. godine, u vreme „Sablje“, izvršilo je brisanje svih postojećih hipoteka i zaloga kojima su bila obezbeđena potraživanja Investbanke i Beogradske banke. Podsetimo, ove dve banke, zajedno s Jubankom, imale su potraživanja prema „Sartidu“ od 1,2 milijarde dolara, i ti dugovi bili su glavna kočnica za prodaju „Sartida“. Navedeno je da će se banke namiriti iz kupoprodajne cene, i to u visini tržišne vrednosti imovine koja je bila opterećena hipotekama i zalogom. Savet Agencije za sanaciju i stečaj banaka je 28. marta 2003. doneo odluku da se da saglasnost za prodaju „Sartida“, ali ne neposrednom pogodbom, a odobrio je i zaključenje ugovora o namirenju banaka i „Sartida“. Izjavu o saglasnosti i Ugovor potpisao je Miroljub Labus, predsednik Saveta Agencije.
