Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEMANJA NENADIĆ
Dugo sam izbegavao da koristim reč "tajkun" prvo ne znajući joj originalno značenje, a kasnije uvidevši da se i drugim izrazima, koji su se ranije odomaćili može označiti ista kategorija ljudi. Verujem da većina naših sugrađana kada čuje taj izraz ima na umu sledeći opis: bogataš (namerno u muškom rodu), stekao imovinu na sumnjiv način, skriveno (tajno) utiče na političare i druge koji su formalni nosioci vlasti u određenoj oblasti kako bi uvećao svoje bogatstvo ili obezbedio ono >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je nezakonito stekao.
Međutim, "Britanika" kaže da ova reč potiče iz Japana, da je to sinonim za "šogun", a da sekundarno označava "lidera na visokom položaju (npr. u politici)" ili "biznismena koji ima izuzetno veliko bogatstvo ili moć". Sva je prilika da je ova reč došla kod nas iz engleskog jezika ali i da se tako proširila njena upotreba (preko 1.000 srpskih stranica na Internetu sadrži ovu reč) zato što budi asocijacije na to da je tajkun bogatstvo stekao ili da se moć koristi iz potaje.
Pojam tajkuna se neminovno vezuje sa korupcijom, pri čemu su tajkuni uvek na strani koja uz pomoć "štapa" (npr. nuđenje novca i drugih pogodnosti) ili "šargarepe" (npr. ucena da će objaviti kompromitujuće podatke) pokušavaju da ostvare uticaj na kreiranje politike, način donošenja odluke ili na način primene propisa od strane državnih organa, političkih stranaka, javnih službenika, ili na postupanje drugih (javne ličnosti, mediji). Korupcija ima razne oblike a neki od njih koji su najopasniji za društvo vezuju se za tajkune – tzv. zarobljavanje države, odnosno (ne)donošenje zakona i drugih propisa zarad interesa onih koji korumpiraju ili prilagođavanje sadržaja propisa njihovim interesima. Kada se država zarobi na ovakav način, čitav pravni sistem postaje suprotnost od onoga što bi trebalo da bude zato što deluje u korist interesa korupcionaša koji su prethodno pretočeni u propise.
Prema istraživanjima Svetske banke, stanje u Srbiji po pitanju "zarobljavanja države" ne stoji dobro, budući da je ova pojava više prisutna samo u Makedoniji, Albaniji i BiH, na uzorku bivših socijalističkih zemalja od Češke do Tadžikistana. Poređenja radi, na indeksu percepcije korupcije Srbija je plasirana znatno bolje (u gornjoj polovini pomenutog uzorka). Kada se uzme u obzir i utisak građana da korupcija više utiče na politički život zemlje nego na poslovanje ili njihovu svakodnevicu jasno je da i prioritet borbe protiv korupcije mora da bude usmeren upravo na proces donošenja odluka (da li su doneti potrebni zakoni i da li njihov sadržaj odražava javni interes) i proces njihovog sprovođenja (da li se zakoni primenjuju jednako u jednakim slučajevima).
Da bi se ovakav cilj postigao pod lupu javnosti moraju biti stavljeni predlozi zakona i amandmana, obrazloženje zbog čega se donose i zbog čega ih pojedine partije podržavaju ili ne, izvori finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja, lobiranje i mnoštvo drugih informacija i procesa. Kada te informacije ostanu nepoznate može se samo na osnovu ličnog utiska ocenjivati da li je država sredstvo putem kojeg tajkuni vladaju ili servis građana na koji se samo ponekad, zahvaljujući korupciji prilagođava njihovim interesima.
Budući da se u Srbiji, kao posledica nužnosti stvaranja širokih koalicija, multiplikuje broj mogućih zaštitnika privatnih interesa u organima vlasti, smanjuje se i mogućnost za stvaranje političke volje za obračun sa tajkunima – korupcionašima. Dosadašnji retki primeri obračuna sa tajkunima ukazuju na to da je upravo politička volja presudan element. Iz tog lavirinta ne možemo ni lako ni skoro izaći, ali možemo raditi na jačanju institucija i odgovornosti onih koji odlučuju u ime svih nas.
Programski direktor "Transparentnosti Srbije"
[objavljeno: ]
.jpg)
