Izvor: B92, 17.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEMA NOVIH INFORMACIJA O "SLUCAJU PERISIC"
Beograd -- Samo tri dana posle izbijanja afere sa navodnim dostavljanjem zasticenih vojnih dokumenata americkom diplomati, zbog koje je pred vojnim sudom pokrenut postupak protiv potpredsednika Vlade Srbije Momcila Perisica, u nedelju je upadljiv izostanak bilo kakvih zvanicnih informacija o ovom slucaju, izvestava Radio B92. Takodje, primetno je i da je utihnula i prica o velikom diplomatskom incidentu izazvanom hapsenjem jednog sluzbenika ambasade SAD, koji je identifikovan kao Dzon Dejvid >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nejbor. Ambasada je naknadno saopstila da je za sve zvanicne stavove Vasingtona ovim povodom zaduzen direktno Stejt department. Nema ni naznaka kakav ce biti odnos savezne administracije prema ovom diplomati akreditovanom u Beogradu. Za sada je jedino ministar Goran Svilanovic uputio izvinjenje ambasadoru Vilijamu Montgomeriju zbog krsenja Becke diplomatske konvencije koja stiti osobu sa diplomatskim pasosem.
Generalstab do ovog trenutka nije obznanio ni jedan od obecanih dokumenata koje je navodno Momcilo Perisic zloupotrebio, iako je u subotu to zvanicno bilo najavljeno. Treba reci da jedino vojno tuzilastvo moze da odluci sta ce raditi sa tim poverljivim spisima, odnosno da ih pod odredjenim restrikcijama objavi.
Bivsi sudija Vrhovnog vojnog suda, Jovan Buturovic, izjavio je za B92 da - bez obzira na stvarno stanje stvari - ni Perisic, ni bilo ko drugi, nema pravo da slobodno raspolaze zasticenim vojnim dokumentima.
"Prestankom funkcije, u pogledu tih dokumenata on nema nikakva ovlascenja, dakle, on postaje obican gradjanin. Ali u zakonu izricito pise da su lica koja su se nalazila na nekim funkcijama i upoznata sa sadrzajem tih dokumenata ili su im bila poverena u sluzbi, moraju to i nakon prestanka sluzbe cuvati kao tajnu pod pretnjom krivicne odgovrnosti. Dakle, kao bivsi nacelnik generalstaba on u pogledu tajnih dokumenata nema nikakva ovlastenja", kaze Buturovic. On precizira da je za takvo krivicno delo predvidjena kazna od 1 do 10 godina zatvora.
"Krivicni zakon predvidja da onaj kome su ta dokumenta poverena ili ih prikuplja od nekoga drugog u nameri da ih preda ili ucini dostupnim bude kaznjen zatvorom od jedne do deset godina, a ako je to vec ucinio od tri do petnaest godina zatvora. U svim zemljama sveta to je jedno od najtezih krivicnih dela, u mnogim zemljama za to je predvidjena i smrtna kazna, a u SAD je dosta tih smrtnih kazni i izreceno. Kod nas postoji samo jedno krivicno delo spijunaze, propisano u krivicnom zakonu Jugoslavije. U drugim zemljama, na primer u SAD, vojna spijunaza je predvidjena u vojnom krivicnom zakoniku, dok kod nas to nije razdvojeno", istice Buturovic.
