Izvor: Kurir, 14.Feb.2011, 09:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEKO BOLJE VREME
Koja je vlada najbolja? Ona koja nas uči kako da sami vladamo sobom (Gete). Čitajući dela velikana koji su svojim delima zadužili čovečanstvo, a pogotovo velike misli velikih ljudi, lako je naći odgovore na brojna pitanja koja nam se nameću kao sudbinska, ili ih makar mi tako doživljavamo u određenim trenucima našeg
Koja je vlada najbolja? Ona koja nas uči kako da sami vladamo sobom (Gete)
Čitajući dela velikana koji su svojim delima zadužili čovečanstvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << a pogotovo velike misli velikih ljudi, lako je naći odgovore na brojna pitanja koja nam se nameću kao sudbinska, ili ih makar mi tako doživljavamo u određenim trenucima našeg postojanja i bivstvovanja na ovom svetu.
Činjenica je da se nama u Srbiji već stolećima priviđa da je baš naše vreme sudbonosno i istorijsko, a da su odluke koje mi danas donosimo najvažnije odluke u istoriji našeg naroda. Još je gore što pojedini ljudi - kojima su istorijske okolnosti i narodna volja dali priliku da se oprobaju u vršenju vlasti u to vreme - smatraju da je vršenje vlasti nezamislivo bez njihovog učinka i doprinosa.
Očarani i opijeni svojom veličinom i značajem u sopstvenim očima i projekciji stvarnosti, oni su uvereni da planeta i čovečanstvo ne mogu bez njih i njihovog znanja, a da će Srbija bez njihove pameti svakako nestati i da ćemo se pridružiti velikoj porodici propalih i izumrlih naroda. I zaista, groblje ljudske civilizacije vazda nezasitim ustima vreba sve one narode koji su svoju sudbinu poverili upravo takvim ljudima. Onima koji misle da sa njima sve počinje i da se bez njih sve svršava na tragičan i poguban način.
Moć žudnje je ogromna, ona pokreće svet, govorio je Imanuel Kant, jedan od najvećih filozofa u istoriji, čiji se život ugasio 12. februara 1804. godine, dva dana pre početka Prvog srpskog ustanka. Ali, kad moć žudnje preraste u žudnju za moći, ljudi prvo postaju vlastoljubivi, potom slavoljubivi i na kraju gramzivi. Želja i ljubav su krila za velika dela, pisao je Gete.
Slavoljublje i gramzivost su tegovi na nogama onog ko im ne može odoleti, ali su istovremeno i okovi na nogama naroda, jer ljudima koji žarko i po svaku cenu žele vlast nikako ne treba dozvoliti da im se ta želja ostvari. Vrlo brzo njima nije dovoljno to što su konačno dobili igračku za kojom su toliko dugo i neskriveno žudeli, već žele da ih zbog privida njihovog uspeha svi slave. Uživaju u pojavljivanju u javnosti, dok ih odabrani tapšu po ramenu, hvaleći njihovu genijalnost, trče s televizije na televiziju, slikajući se i na slavama, svadbama i sahranama ako treba.
Zvekeću makaze kojima se jednom rukom seku vrpce i otvaraju fabrike, a drugom šiša narod. Vuna se uredno slaže u slamaricu. A onda se poželi da se ovce više ne šišaju, već da se deru. U Srbiji ovce možete šišati svakoga dana. Ali ih svuda na svetu, pa i kod nas, odrati možete samo jednom. Kad krene dranje, onda ovce počnu da bleje, šarplaninci da laju, a čobani dohvate motke.
Onaj ko nije u stanju da vlada sobom, nije u stanju da vlada ni drugima. A kada dođe vreme plime narodnog nezadovoljstva, oni koji su najčešće krivi za to nezadovoljstvo prvi pakuju kofere i upiru prstom u druge vičući: „Evo krivca za sve!“ Plima i bujice znaju da zamute vodu. U mutnoj vodi vazda vrebaju velike i grabljive ribe. Istovremeno i najmudrije ribe glad tera na udicu, govorio je Gete.
Proleće je vreme kada se mnogi bude iz zimskog sna. Istovremeno, to je i period velikog vodostaja i bujica. Pazite da vas ne upecaju. A koga će voda odneti ili doneti, pokazaće neko drugo, bolje vreme. Takođe, bolje vreme će pokazati da se bez nekih može, jer sa njima to vreme i ne bi bilo bolje.
