Izvor: Kurir, 07.Maj.2011, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEJASNA I POSREDNA OPASNOST
U ponedeljak, oko tri i četrdeset ujutro, probudio me košmar - sanjao sam da sam oficir OZNA koji se u usamljenoj gimnazijskoj zgradi nepoznate palanke bori protiv brojčano nadmoćnijih i bolje naoružanih bandita. Godina je, recimo, 1945. Posle jednog sata prevrtanja po krevetu, opredelio sam se, kako to obično biva, za televizor. A tamo - drama. CNN-ov dežurni voditelj za vanredne situacije, likom još jedan Deda Mraz, sav preznojen, najavljivao je vanredno obraćanje predsednika SAD Baraka >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Obame, koje je trebalo da se desi u narednih desetak minuta, a koje se ticalo državne bezbednosti.
Kroz narednih pola sata, sa još tri svoja novinarska klona (koja izgledaju kao muškarac i žena srednjih godina), uzbuđeno je nagađao šta bi mogao biti razlog pojavljivanja predsednika u istočnom krilu Bele kuće u nedelju uveče, kad sve pošteno američko roblje leže u krevet i sprema se za svoju ponedeljačku robiju („I don’t like Mondays“).
Na trenutak sam se i ja uzvrteo i pomislio: „Vanzemaljci! Konačno!“, međutim, onaj prokleti racionalni smrda koji živi u mom srcu šaputao mi je: „Roknuli su juče Gadafijevog sina i tri unučeta, mora to nekako što pre da se zaboravi“. I onda sam čuo da je ubijena fantomska opasnost, Osama bin Laden. Američki lutak s izraženim ušima u tamnom odelu odlično je pročitao govor koji je išao na „idiotu“ ispred njega i ja sam konačno zaspao. Fantomska opasnost je ostala fantom, čak i posle svoje fantomske smrti, pošto mu leš niko nije video, a ni njega niko nije uspeo da slika u njegovom skloništu pre akcije „mornaričkih foka“, toliko se dobro skrivao, a onda su ga s lokalnog nosača aviona rekordnom brzinom bačili u more, ribe da ga izedu, kako „muslimanski običaji nalažu“.
Uopšte mi nije jasno što se Ameri upiru da prave ovakve televizijske spektakle, kad je više nego očigledno da mogu da rade šta god im padne na pamet, gde god im padne na pamet i kome god da im padne na pamet, sve uz pomoć svojih čas engleskih, čas francuskih šlihtara. Uopšte nije ni bitno da li su državljanina Izetbegovićeve Bosne i Hercegovine ubili sad ili su ga, prema nekim teoretičarima zavere, držali na ledu poslednje četiri godine, spremni da ga izvuku kad nekom „negativcu“ omaškom obave egzekuciju unučića. Ono što je bitno, jeste da su i naše političke vođe po čijoj su zemlji isti ti Ameri prosipali bombe požurili da pohvale egzekuciju bez suda Osame bin Ladena.
Ovo uvlačenje u američki anus bitno je kako iz moralnih tako i iz praktičnih razloga.
Moralni razlozi liče na onaj vic u kome miš i medved igraju mali fudbal protiv dva vuka i medved im u žaru borbe izlomi noge, pobede ih sa pet - nula, i na kraju miš kaže: „Ala smo im jebali kevu“. Naši miševi (verovatno prema globalno izrečenoj naredbi) pohvališe grizlija - planetarnog jebača keve, ali pri tom, izgleda, zaboraviše da su naše operativne i vojne mogućnosti znatno ograničene (zahvaljujući tom istom grizliju, koji nas je mučki izgazio u jednom od prethodnih mečeva), te da nekoj budali, ogorčenoj zbog fantomske smrti fantomskog vođe fantomske Al Kaide, može da padne na pamet i to da raznese nešto u Beogradu, pošto je u Parizu ili Londonu to svakako znatno teže uraditi. A i Pariz i London su puni potencijalnih nevinih arapskih žrtava, dok mi nismo. A i bosanskim Srbima se onomad svašta „omaklo“ u Srebrenici, stoga molim naše miševe da se ubuduće uzdrže od komentarisanja visoke politike i obrate pažnju na to kako da nam sačuvaju ovo malo preostalih glava na ramenima.
I za kraj, mali podsetnik: ne u NATO!
