Izvor: Politika, 31.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEDELJNO POPODNE
Bogu je bilo dovoljno sedam dana da kreira svet, a nema tog čudotvorca koji bi za sedam dana kreirao srpsku politiku i srpsko javno mnjenje da prihvati samoproglašenje nezavisnosti Kosova, u bilo koje od dva februarska nedeljna popodneva
Potpuno je neprirodna situacija da novinari moraju da ćute o onome o čemu svi govore. Ali, ima neke pravde u tome, najviše zato što se o izborima, do četvrtak u ponoć, kada je na snagu stupila takozvana izborna ćutnja, toliko govorilo i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pisalo, analiziralo i komentarisalo, pa je predah dobrodošao i to baš u ova dva dana kada su iskušenja najveća.
Nervoza nije dobar saveznik u poslu, a nervoza je, čini mi se, kulminirala i u novinarskim redovima. Jača sklonost ka olakim ocenama i rečima, a s brojem vesti smanjuje im se verodostojnost, jer se, kako se izbori bliže vrhuncu, sve više vide otisci prstiju izbornih štabova u kreiranju javnog mnjenja.
Ali, ima onih vesti, pojava i naznaka događaja o kojima treba govoriti mada su to teme oko kojih se lome ovi izbori. U stvari, kad se izborna kampanja pregreje onda nema teme koja nije izborna: od gasnog aranžmana s Rusima do hapšenja Bate Kankana, osumnjičenog da je lažirao rezultat fudbalske utakmice.
A o Kosovu i da ne govorimo. U sredu popodne zazvonio mi je telefon. Ženski glas obraća mi se na ruskom jeziku, koji, nažalost, ne govorim. Ispostavilo se da me zove koleginica iz Varšave, Poljska. Ne znam otkud joj ideja da svi Srbi govore ruski, ali slutim. Pitala me je šta mislim o najavama da će političari s Kosova 10. februara proglasiti nezavisnost ako pobedi jedan kandidat o kome sada ćutimo, odnosno da će učiniti to isto, ali u drugoj polovini februara, ako na predsedničkim izborima pobedi onaj drugi kandidat o kome takođe ćutimo.
Kada smo prešli na engleski upitao sam sagovornicu u čemu je tu razlika. Samo je Bogu bilo dovoljno sedam dana da kreira svet, a nema tog čudotvorca koji bi za sedam dana kreirao srpsku politiku i srpsko javno mnjenje da prihvati samoproglašenje nezavisnosti Kosova, u bilo koje od ta dva nedeljna popodneva, kako Amerikanci savetuju, računajući na prednosti neradnog dana što bi usporilo reakciju nadležnih i zainteresovanih.
Dakle, čas istine se neumitno bliži, a simbolička vrednost tog samoproglašenja neće biti umanjena zbog okolnosti da je reč o nekakvoj pravnoj akrobaciji i kreativnom tumačenju međunarodnog prava, a još manje zbog izbora bilo koje februarske nedelje.
To što će odluka i priznavanje nezavisnosti od grupe država biti pravna skalamerija biće dobar osnov da se u nedoglednom broju izbornih ciklusa ova tema ne skida s dnevnog reda.Generacijama političara služiće da o nepravdi kukaju do neba, verovatno će voditi faktičkoj podeli Kosova po dosadašnjim linijama nacionalnog razdvajanja.Biće primenjen akcioni plan srpske vlade, ma šta to značilo, Rusi će dobiti snažnu tačku otpora Amerikancima koji se sporo trezne od opijajuće pomisli da su jedina velesila. Evropa će sve to da plati, a srpski političari, pa i oni koji najtvrdokornije zastupaju odbranu teritorijalne celovitosti države, dobiće potvrdu o onome što inače dobro znaju – faktičko stanje je metastaziralo i ne gaje ambicije da se stvar može vratiti u pređašnje okvire, pre 1999. godine.
Taj glavni pravac politike ne zavisi, dakle, od ovoga o čemu ćutimo, niti od toga u koju ćemo nedelju čuti vest o samoproglašenju kosovske nezavisnosti.
I za solidnije upravljače bio bi složen posao da jednovremeno rešavaju pitanje Kosova, evro-atlantskih integracija i očuvanja krhkog socijalnog mira nastalog na kakvom-takvom poboljšanju standarda ljudi, ili, barem, probuđene vere običnog sveta da mu može biti bolje. Nije, međutim, problem u tome što se nagomilao posao oko te tri ključne strateške tačke srpske politike, nego što su mogućna rešenja protivrečna, gotovo da se isključuju, a ovi što su do juče govorili o ovome o čemu ćutimo, ne sagledavaju isto značaj ovih ciljeva.
Otuda prognoziram da će u ponedeljak, kad ćemo o izborima početi da pišemo, glavna tema biti parlamentarni izbori, jer što god da se dogodi 3. februara, jasno je da je postojeći aranžman srpske vlade iscrpljen.
glavni urednik nedeljnika ,,Vreme”
Dragoljub Žarković
[objavljeno: 01/02/2008.]
