Izvor: SrbijaDanas.com, 13.Maj.2021, 13:00

NE VERUJTE TEORIJAMA ZAVERE: Ovo je PET ČINJENICA o AstraZeneci koje je čine odličnom vakcinom - SPAŠAVA ŽIVOTE

Pomalo neobično u odnosu na druge vakcine protiv korone, razmak između dve doze oksfordske, odnosno Astrazeneka vakcine, znatno je veći. Razlog za to je bolja efikasnost.

U Republici Srbiji građanima je na raspolaganju imunizacija sa četiri vrste seruma i to kineskom Sinofarm vakcinom, Fajzerom, Sputnjikom V i AstraZenekom. Ipak, najmanja zainteresovanost je za AstraZeneku, što zbog negativne kampanje koja se vodila protiv nje, što zbog nedovoljne informisanosti građana >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << o oksfordskom cepivu.

Dobra vakcina, ali loša komunikacija? Da, tako bi mogao da se definiše i reši problem u vezi sa vakcinom AstraZeneka.

Smrt 26-ogodišnjeg mladića u Francuskoj, 10 dana nakon što je vakcinisan, izvazvala je talas neutemeljenih optužbi na račun oksfordske vakcine koju je do sada primilo više 47 miliona ljudi u svetu, međutim, navodi su da je mladić preminuo od posledice vakcine, uz pridružne bolesti, ali ne i tvrdnja da je zaista preminuo samo od posledica vakcine.

Nakon što su vesti o ovom slučaju počele da se šire brže nego korona virus pre skoro dve godine, počela su da se rade nova istraživanja koja su dokazala apsolutnu efikasnost i bezbednost vakcine AstraZeneka.

Srbija nije odustala od upotrebe oksfordske vakcine.

- To je fantastična vakcina, potpuno bezbedna, kao i sve druge. Molim ljude da budu sigurni da je to dobra vakcina, da veruju Agenciji za lekove i medicinska sredstva. Mi smo uvereni u potpunu sigurnost te vakcine - rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić.

Predsednik Srbije je izjavio da je mali odziv građana Srbije za AstraZenekinu vakcinu to što je vođena strašna negativna kampanja protiv nje, a da jučerašnji podaci iz Velike Britanije gde nije zabeležen ni jedan smrtni slučaj, a imaju deset puta više stanovnika od nas, govore u prilog ovoj vakcini.

 Sa Institut za javno zdravlje Vojvodina oglasili su se povodom bezbednosti i efikasnosti vakcine za državljane Srbije:

- AstraZeneca COVID-19 ("oksfordska") vakcina je, slično ruskoj, vektorska vakcina u kojoj je rekombinantni adenovirus (poreklom od šimpanze) nosač za gen koji omogućava stvaranje "spike" proteina i dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Vakcinacija je namenjena odraslima (≥18 godina). Sprovodi se sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od 12 nedelja. Prema zasad dostupnim podacima nakon 1-4 nedelje od primljene druge doze vakcine stvara se imunitet koji je efikasan 60-90% u sprečavanju bolesti COVID-19. U toku su studije na većem broju ispitanika koje treba da obezbede više podataka o efektivnosti vakcine - navode sa Instituta za javno zdravlje Vojvodina.

Osim u Srbiji, vakcina AstraZeneka koristi se i u drugim balkanskim zemljama. Bugarska je 12. marta postala prva balkanska država koja je zaustavila upotrebu vakcine, a ubrzo joj se pridružila i Slovenija - obe članice Evropske unije.

Slovenija čekala potvrdu Evropske agencije za lekove o bezbednosti vakcine kako bi nastavila upotrebu i nastavila je upotrebu 18. marta. Bugarke vlasti su čekale malo duže, pa su tek posle najnovijeg izveštaja EMA, 7. aprila najavile nastavak upotrebe.

U susednoj Hrvatskoj se obavlja vakcinacija AstraZenekom, a upravo ovim cepivom su imunizovani i premijer Andrej Plenković i ministar zdravlja Vili Beroš.

Oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovan virus koji je korišćen da se imunizuju šimpanze. Izmenjen je kako bi se sprečilo da nastavi da zaražava ljude, ali i dalje sadrži deo sheme korona virusa - šiljasti protein. Kada se to ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein korona virusa, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi. Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim korona virusom, već zna kako da se ponaša i da deluje.

Nova studija objavljena u časopisu "Lanset" kaže da odlaganje druge doze Astrazeneka vakcine znači da će ona bolje delovati na duže staze.

I mada, recimo, Velika Britanija trenutno svoje građane vakciniše oko 22 dana nakon prve doze, odlaganje druge doze na 90 dana može da bude bolje rešenje.

Naime, prva doza vakcine Astrazeneka pruža 76 odsto zaštite tokom perioda od tri meseca. Istraživanja su pokazala da je primanjem druge doze nakon samo 22 dana zaštita pala na 55 odsto.

S druge strane, oni koji su primili drugu dozu otprilike tri meseca posle prve imali su zaštitu od 81 odsto. Dakle, što je veći razmak između doza - zaštita raste. Pritom, ova saznanja nisu nova jer je slično i sa vakcinama protiv sezonskog gripa, ebole ili malarije.

Nastavak na SrbijaDanas.com...