Izvor: Kurir, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NE DAM GARU
Lovac Milivoje Radoja, koga je upucala kuja Gara, svu krivicu za nesreću svaljuje na sebe
BANJALUKA - Samo sekunda nesmotrenosti i provereni lovac Milivoje Radoja (48) iz sela Miloševci u blizini Laktaša našao se u lokvi vlastite krvi. Radoja je teško ranjen u nogu kada ga je njegova petomesečna kuja Gara upucala iz sačmarice. Zacrnila je „mrka“ Gara svom vlasniku dane, jer ih odbrojava u bolničkoj postelji na odeljenju za plastičnu hirurgiju Kliničko-bolničkog centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Banjaluka, gde čeka na drugu operaciju. Noga je teško oštećena u pucnjavi, a lekari kažu da ju je zamalo izgubio. Uprkos ozbiljnim zdravstvenim problemima, Radoja, radnik laktaške „Niskogradnje“, nije ljut na svog psa.
Pored sve boli i patnje Radoja nikom ne dozvoljava ni prst da digne na njegovog psa. Supruga Irena i deca redovno obilaze i hrane Garu na porodičnom imanju, gde su ovog nestaška sakrili od radoznalih pogleda.
- Neko kaže ubi kuju, gle šta ti je napravila. Ali ja ne dam. Niko ne sme da je dirne! Postala moja Gara medijska ličnost, a uz nju i ja dođoh u novine - šali se Radoja i svu krivicu svaljuje na svoja pleća.
- Isto sam uradio po sto puta i nikada nisam imao ni najmanju nezgodu. Gara je čistokrvni poljski kop, namenjen za lov lisica i divljih svinja. Pitoma je i voli decu. Mnogo smo lovačkih dogodovština zajedno prošli. Pažljiv sam lovac i ništa ne prepuštam slučaju, ali, po svemu sudeći, za sve uvek postoji prvi put. Ovoga puta zatajio je isključivo ljudski faktor, a moja Gara nije ništa kriva - objašnjava Milivoje iz bolesničke postelje.
Kako sam kaže, sve se odigrala veoma brzo, ali nesreća je htela da u blizini ne bude nikog ko bi mogao da mu pritekne u pomoć. Ranjen je u dvorištu porodične kuće u Miloševcima, kada se s lovačkim psima vratio iz lova na lisice. Glavu je spasao samo zahvaljujući vlastitoj prisebnosti.
- Krenuo sam da se presvučem, a sačmaricu sam okačio o traktorsku prikolicu. U blizini se igrala Gara, kojoj je verovatno bilo interesantno kako se okačena puška klatila. Naskočila je na nju i, bog zna kako, ustrelila me u levu nogu. Ne znam da li je šapom nekako uspela da zakači obarač ili je možda samo oborila pa je puška sama opalila. E, za to sam sam kriv. Pored Gare imam još dva psa, koji vole skupa da se igraju. Trebalo je da ih pustim u dvorište da se igraju sa njom, pa se ne bi motala oko puške - priča ranjeni lovac, koji iduće sedmice čeka još jednu operaciju.
U njegovoj levoj nozi, u potkolenici, završile su dve sačme ispaljene iz neposredne blizine. Osim njega u kući nije bilo nikoga, pa je gotovo sat vremena bio polusvestan, obilno krvareći.
- Dva puta sam pokušavao da iz džepa izvučem mobilni telefon kako bih pozvao pomoć, ali svaki put kad bih pokušao, pao bih u nesvest. Kad sam se drugi put probudio, ležeći u krvi, pomislio sam da sam sanjao neki ružan san. Kad sam opipao krv, koja se liptila niz nogu, shvatio sam da nije san u pitanju. Tek u trećem pokušaju uspeo sam da telefonom pozovem suprugu Irenu, koja je alarmirala rođaka. On je brzo došao, podvezao ranu i pružio mi prvu pomoć - kaže Radoja i nada se da će do cvetanja trešanja svojoj kući.
