Izvor: Kurir, 06.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NE DAJU MERDZANA
Komšije Palilulci dva puta sprečili rušenje buregdžinice Goranca Muratija koja se na tom mestu nalazi 50 godina
Priština. Leto 1999.
- Ima Osmani srpska majka? - pita američki policajac dok iznosimo iz stana krvavog poslastičara Osmanija.
Osmani je Goranac. Ima dva sina, jednog u policiji, drugog u vojsci.
Sada ga iznose u ćebetu.
Arnauti su ga tukli i psovali mu majku srpsku - govorio je srpskim jezikom.
- Ima Osmani >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << majka srpska? - pita policajac.
- Ima, naravno. Svi oni kojima su ikad opsovali majku srpsku mora da je imaju.
Evo me u proleće 2008. u Kragujevcu, kod Goranca iz Dragaša. Goranci su jedan od najnesrećnijih naroda Balkana, pošten i vredan, i znaju gde su im koreni.
Goranac Osman Murati doselio se u Kragujevac pre pedeset godina. Tu je dobio osmoro dece, na Paliluli. Tvrdi su momci Palilulci, ali su Muratije zavoleli. Postali su deo Palilule. Sad se našao delija da im uz pomoć policije ruši buregdžinicu. Dva puta su policajci dolazili sa sudskim izvršiteljima i dvaput su komšije Srbi branili Gorance.
A kako i ne bi! Od četvorice braće Murati trojica su bila na ratištu. Pričaju mi kako za vreme bombardovanja nisu naplaćivali burek.
Merdžan Murati je Goranac, rođen u Kragujevcu 1962. godine.
- Nas u porodici ima preko petnaest. Svi smo rođeni ovde. Jesmo Goranci, ali osećamo se kao pravi Kragujevčani. Tu radnju je moj otac napravio ‘62. godine. Ranije smo prodavali semenke, kikiriki, a od ‘63. pravimo burek. Doskoro nikom nismo smetali, sve dok komšija nije kupio plac do nas. Onda nastaju naši problemi, koji traju do današnjeg dana. Tužio nas je ‘99. da se iselimo, navodno, s njegove parcele. Znali smo da je naša parcela nacionalizovana i da to zemljište pripada opštini. Suđenje je trajalo šest-sedam godina i on je dobio proces, koji je po mom mišljenju montiran. Žalili smo se i Vrhovnom sudu, međutim, njegova gospođa je radila u sudu - priča Merdžan i dodaje da njegova porodica nikad nije imala problema s komšijama.
- Da nas ovde na Paliluli ne vole, nikad tu ne bismo živeli - nastavlja priču. - Lane su dva puta dolazili sudski izvršitelji, oba puta s policijom, da nam ruše radnju. Međutim, zahvaljujući mojim Palilulcima, Kragujevčanima, nisu je srušili. Komšije su skočile i odbranile taj lokal. Dolazili su 5. i 10. januara, trebalo je i 27, ali ih nije bilo. I prošlog meseca došli su ponovo. Lokal još nije srušen i ja se nadam da neće ni biti. Zahvaljući Palilulcima, on još postoji. I, naravno, predsedniku opštine Verku, koji nas je ljudski primio. Nadam da će na kraju ovaj komadić zemlje pripasti opštini i da ćemo ostati na njemu - kaže Merdžan Murati.
Komšija Milorad Sekulić kaže da se s Muratijima poznaje pola veka:
- Ko god je u njihovu radnju ušao, gladan, s parama ili bez njih, svakog su nahranili, nikad nikog nisu vratili. Njegov otac i majka nas decu toliko su voleli. Žao mi je da petnaestočlana porodica ostane bez posla. Da jedan takoreći kriminalac sve to otme zbog birokratije.
Živorad im je komšija trideset godina:
- Dobri ljudi, pošteni, šta da vam kažem! Svi smo disali jednom dušom, a ovaj došao odnekud... Bio sam tu kad je policija dolazila. Ako ima pravde, ostaće ovde, ako nema... - vrti glavom Živorad.
Goran Sekulić kaže da je i sam Palilulac.
- Ovi ljudi su stvarno dobri, bez preterivanja. Našla se jedna bitanga da falsifikuje papire i da istera ljude. Siguran sam da bi se oni snašli čak i kad bi se to desilo. To je njihovo već godinama, posredi je administrativna greška, verovatno su prevareni. Taj čovek nije mogao da kupi ono što je državno. Da je na vreme njihov otac to preveo na njih, danas ne bi imali problema - tvrdi komšija Sekulić.[ antrfile ]
ZAR DA MI 16 UNUČIĆA GLADUJE?
- Pedeset i više godina živim ovde, deca su mi ovde rođena. Nikad zlo nisam uradila. Ovo je teško, sine, mnogo teško. Četiri sina i četiri ćerke, osam sam ih rodila. Šesnaest unučića ima baba. Dajem uvek pomoć, „Zastavi“, crkvi. I dan-danas ću da dam pomoć, ali da moji unučići budu na ulici, gladni, to nikako ne bih želela. Cela ulica, ceo grad je uz nas i ja im se zahvaljujem svima. Ništa nisam tuđe uzela niti koga uvredila, nego sam pošteno radila, sine. Ja nemam drugo. Šta da vam kažem? Samo da se zahvalim gradu Kragujevcu i komšiluku. I da se nadam da će nam oni pomoći - ispraća nas majka Merdžana Muratija.
