Izvor: RTS, 13.Nov.2009, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS podstiče dinarske kredite
Monetarni odbor NBS odlučio je da od 18. novembra bankama smanji izdvajanja za obaveznu rezervu u dinraima za pet odsto. Povećanu likvidnost banke mogu najbolje da iskoriste za odobravanje kredita ili kupovinu državnih zapisa, rekao guverner Jelašić.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je da bi bilo najbolje da banke povećanu dinarsku likvidnost, na osnovu promene strukture obavezne rezerve, iskoriste za odobravanje kredita ili kupovinu državnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zapisa.
Monetarni odbor NBS odlučio je da od 18. novembra bankama za pet procenata, sa 25 na 20 odsto, smanji izdvajanja za obaveznu rezervu obračunatu u domaćoj valuti, kako bi se poboljšala njihova dinarska likvidnost.
Na taj način, kako je novinarima u NBS na otvaranju izložbe "Vek osiguranja u Srbiji" rekao Jelašić, odnos dinarskog i deviznog dela obavezne rezerve vraćen je na nivo iz decembra prošle godine.
Guverner je dodao da su tada banke imale problem devizne likvidnosti zbog povlačenja štednje usled globalne finansijske krize, pa je NBS bankama iz njihovih obaveznih rezervi vratila 600 do 700 miliona evra, a za uzvrat povukla dinare u istoj protivvrednosti.
Vraćanjem devizne štednje u banke, stekli su se uslovi, prema rečima Jelašća, da se sada iz banaka povuku devize, a njima vrate dinari, čime se jačaju devizne rezerve zemlje i dinarska likvidnost banaka.
Višak dinara banke su u proteklom periodu koristile za kupovinu trezorskih zapisa, što je, kako je ocenio Jelašić, najjeftiniji način finansiranja budžeta, odnosno zaduživanja države.
Trenutno se državni zapisi prodaju po godišnjoj stopi od 11 odsto, a referentna stopa po kojoj NBS prodaje svoje hartije od vrednosti je 10 odsto.
Monetarni odbor je odlučio da ne menja referentnu kamatnu stopu, a Jelašić je rekao da je veća verovatnoća da će ona u narednom periodu biti smanjivana.
Naglasio je da će odluka o promeni referentne kamatne stope najviše zavisiti od kretanja cena koje kontroliše država.
