Izvor: Blic, 13.Avg.2014, 16:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS:Pad BDP Srbije 2014. za 0,5 odsto, u 2015. stagnacija
Narodna banka Srbije procenlia je danas da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2014. zabeležiti pad od 0,5 odsto, a da će u 2015. godini stagnirati.
Generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić rekao je da je jedan od razloga zašto je centrana banka revidirala naniže procenu rasta BDP za ovu i sledeću godini nemogućnost da se za kratko vreme obnove proizvodni kapaciteti oštećeni u majskim polavama.
- Za razliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od cena, proizvodnja je u drugom tromesečju 2014. bila pogodjena poplavama, pre svega u oblasti rudarstva, energetike i poljoprivrede. Po proceni NBS, zbog štete koju su izazvale poplave, BDP je opao u drugom tromesečju za 1,1 odsto, desezonirano - rekao je on.
U govoru Hinića podeljenom novinarima navodi se da je pad BDP od 0,5 odsto u 2014. posledica pada poljoprivredne proizvodnje i manje aktivnosti u sektoru rudarstva i energetike, dok bi doprinos gradjevinarstva zbog obnove porušenih i oštećenih objekata trebalo da bude pozitivan.
- Očekujamo da će odredjen pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost imati započeto davanje subencionisanih kredita privedi - naveo je Hinić.
Kao i u prethodnoj projekciji NBS, doprinos potrošnje domaćinstava i države BDP-u ostaće negativan ove i sledeće godine zbog očekivanih mera fiskalne konsolidacije.
Hinić je ocenio da će uticaj mera fiskalne konsolidacije biti veći od onog koji je bio u prošloj projekciji i neutralisaće očekivani pozitivan doprinos neto izvoza i investicija.
On je rekao da bi na rast neto izvoza sledeće godine trebalo da utiče dalji oporavak zone evra, a na rast investicija saniranje posledica poplava i dalji napredak Srbije u procesu evrointegracija.
Prema rečima Hinića, opravak zone evra u drugom tromesečju je nastavljen, a izgledi za ovu i narednu godinu su neznatno revidirani - u 2014. očekuje se rast BDP od 1,1 odsto, a u 2015. od 1,6 odsto.
Upozorio je da rizik po započeti opravak zone evra predstavljaju tenzije u vezi sa krizom u Ukrajini. Dalje zaoštravanje geopolittičkih tenzija, prema recima Hinića, moglo bi imati višestruko negativne posledice kako globalno, tako i lokalno.
- Globalno moguć je negativa uticaj prvenstveno na cene na svetskim robniim tržištima, kretanje kapitala i energetske tokove. Potencijalno nepovoljni efekti na domaću ekonomiju kreću se od smenjenja izvoznih mogućnosti do porasta premije rizika zemlje i smanjenja priliva kapitala - rekao je on.
NBS je ocenila da će deficit tekućeg računa Srbije u 2014, iskazan prema novoj metodologiji, iznositi 5,9 odsto BDP. Hinić je naveo da je medjugodišnja inflacija u prethodna tri meseca nastavila da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cijla i u julu je bila 2,1 odsto.
- Prema centralnoj projekciji NBS inflacija će se u trećem tromesečju vratiti u okvire cilja od četiri odsto puls minus 1,5 procentnih poena i do kraja godine ostaće u tim granicama - rekao je on, ističući da je kretanje inflacije ispod projekcije privremeno.
Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u medjunarodnom okruženju, doamća fisklana kretanja i u manjoj meri na rezultate ovogodišnje poljoprivredne sezone.
- U projekciji je pretpostavljeno i da će do poskupljenja cena elektricne energije za 15 odsto doći cetvrtnom tromesecju. Pošto to poskupljenje nije potvrdjeno, u slucaju da se ne ostvari, inflacija bi krajem godine bila niža za 0,8 procentnih poena u odnosu na projekciju - rekao je generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.
U toku drugog tromesečja preovladjivali su apresijacijski pritisci na dinar, usleg pada premije rizika zemlje i povećanog ulaganja stranih investitora u državne hartije od vrednosti.
Hinić je dodao da je pored globalnih fakotora, padu premije rizika zemlje dopirnela je i najava dodatnih mera fiskalne konsolidacije. Naveo je da je EMBI za Srbiju u prvoj dekadi juna bio snižen na 220 baznih poena što je nivo koji je poslednji put zabeležen u novembru 2007. godine.
- Sa druge strane na deprecijacijske pritiske u julu uticalo je jačana geopolitickih tenzija ali i pojava nepovoljnih vesti u pogledu velicine i tempa fiskalne konsolidacije. Radi ublažavanja prekomernih osiclacija kursa u drugom tromesečju NBS je intervenisala kupovinom 170 miliona evra, a u julu je prodala 30 miliona evra - rekao je Hinić.
Najčitanije SADA:
