Izvor: B92, 25.Feb.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Obezbediti stabilnost cena
Beograd -- Radovan Jelašić izjavio da je uloga NBS da obezbedi stabilnost cena i finansijskog sektora i normalan promet na deviznom tržištu.
Guverner Narodne banke Srbije rekao je za RTS da bi današnji srednji kurs NBS dinara u odnosu na evro trebalo da bude oko 82,69 i da NBS ne brani kurs dinara. On je objasnio da NBS interveniše na tržištu u zavisnosti od prometa. U slučaju pada na tom tržišu, NBS razmatra da li da, umesto uobičajena tri miliona, sa kojima svakodnevno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << interveniše, poveća taj iznos.
On je najavio da će NBS biti u stalnom kontaktu sa bankama i da će biti dobro ukoliko ne bude potrebe za intervencijom.
"Ako je to samo pitanje milion ili dva miliona evra, uvek smo tu da stupimo u pomoć tom deviznom tržištu", rekao je Jelašić.
On je podsetio da devizne rezerve NBS iznose 14,5 milijardi dolara.
Na pitanje novinara o razbijanju izloga pojedinih stranih banaka prošle sedmice u Beogradu, kada je održan miting zbog jednostranog i protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosmeta, Jelašić je odgovorio da je pozvao banke, koje imaju najveći udeo u našem finansijskom sektoru i pitao da li NBS može da pomogne.
Sudeći po prometu na međubankarskom deviznom tržištu, koji je dupliran već u petak popodne, počela je trgovina, dodao je on.
"Što se tiče poslova sa klijentima, ovde nam banke nisu javile da je bilo ikakvih većih razlika između nekih normalnih polaganja depozita", rekao je Jelašić.
Radovan Jelašić izjavio je nešto kasnije, na okruglom stolu o inflaciji koji je organizovao Monetarni odbor NBS, da su sve banke koje posluju u Srbiji srpske, bez obzira odakle potiče kapital koji je uložen u njih.
On je upozorio da bi eventualno smanjenje priliva stranih investicija negativno uticalo na privredu.
"Sve banke koje posluju u našem bankarskom sistemu su srpske, bez obzira da li je iza njih stoji kapital iz inostranstva, jer je on investiran u našu privredu", rekao je Jelašić.
On je, takođe, objasnio da činjenica da neke kompanije potiču iz određenih zemalja ne znači da su vlasnici njihovog kapitala iz tih istih država i kao primer naveo da su vlasnici pojedinih američkih kompanija investicioni fondovi iz Kine.
Guverner NBS je naglasio da veruje da će se građani u odnosu prema kompanijama u Srbiji voditi ekonomskim interesima i onim što je najbolje za njih same i njihove porodice.
"Srbija današnji životni standard može da zahvali direktnim stranim investicijama i mogućnosti zaduživanja u inostranstvu, a da se ekonomski rast i razvoj finansira samo iz domaće štednje, danas bi u Srbiji bilo četiri do pet puta manje kredita nešto što je sada" istakao je on.
Ukoliko dođe do smanjenja stranih investicija, kako je rekao Jelašić, "u budućnosti će stići negativan račun koji će morati da plate i građani i privreda Srbije".
"Cilj NBS inflacija od tri do šest odsto"
Narodna banka Srbije neće odustati od cilja da ove godine zadrži inflaciju na nivou od tri do šest odsto, a glavni instrument biće referentna kamatna stopa, izjavila je danas viceguverner Diana Dragutinović.
Ona je na okruglom stolu o inflaciji, održanom u NBS, rekla da nije dobro što je izostala podrška fiskalne politike, pa se moraju preduzeti i dodatne mere koje će neutralisati negativnu ekspanzivnu fiskalnu politiku.
Dragutinovićeva je najavila i da će NBS ove godine stimulisati poslovne banke da "više rade sa dinarom".
Prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić smatra da bi statistika trebalo da registruje koliki deo kredita je otišao u investicije, što bi smanjilo inflatorna kretanja, jer ovako uzeti krediti pod firmom investicija, često završe u potrošnji.
On je predložio i da se sredstva koja inostrani investitori unose u zemlju ne vode kao dug zemlje, kao i da se smanje obavezne rezerve na štednju građana.
Dragutinovićeva je odgovorila da kontrola kapitala ni u jednoj zemlji nije dala rezultate u suzbijanju inflacije, već da je mnogo bolje koristiti tržišne instrumente, pre svega referentnu kamatnu stopu. Ona je dodala da je učešće duga u društvenom proizvodu poslednjih godina konstantno.
Generalni direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić je ukazao da se u inostranstvu sve više zadužuju preduzeća, a sve manje banke, ali i da na rast inflacije u velikoj meri utiče i povećanje zarada.
Na inflaciju utiče i rast deficita platnog bilansa, usporavanje rasta bruto društvenog proizvoda, kao i spoljašnji faktori - stanje na svetskim finansijskim tržištima, meteorološki uslovi, rast cena poljoprivrednih proizvoda u svetu, kao i politička neizvesnost u zemlji i porast cena nafte, ukazao je Hinić.
On je napomenuo da je dobar rezultat što je januarska bazna inflacija iznosila 0,3 odsto, naopominjući da je projekcija inflacije za 2009. niža nego za 2008. godinu, što će zahtevati još oštrije mere monetarne politike.
.jpg)
