Izvor: SrbijaDanas.com, 24.Jun.2021, 22:14

NAUČNICI SU IZNENAĐENI, A BIĆETE I VI: Da li pauk može da ubije i pojede zmiju?

Obavljeno je pomno istraživanje

Pauk i zmija, koji su na "crnoj listi" kod većine ljudi, izgleda da imaju mnogo veće međusobne "probleme". Da li bi pauk mogao da ubije i pojede zmiju?

Pitanje možda zvuči kao da je hipotetično ili kao kada deca razmenjuju neobična pitanja u školskom dvorištu, ali to je zaista tema nove studije objavljene u naučnom časopisu Journal of Arachnology. Odgovor je - da! I to toliko odlučno da - da su čak i naučnici >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << koji su sproveli studiju ostali zapanjeni svojim rezultatima.

- Iznenadio sam se da pauci jedu zmije na svim kontinentima (osim na Antarktiku) - kaže vođa studije Martin Nifeler, stručnjak za paukove na Univerzitetu u Bazelu u Švajcarskoj.

- Iznenadilo me je da se radi o toliko različitih grupa paukova koji su sposobni da ubiju i pojedu zmiju, i to veliki broj različitih vrsta.

Nifeler i njegov kolega i koautor, stručnjak za zmije sa Univerziteta Džordžija, Vitfild Gibons, pretražili su svaki deo naučne literature koju su mogli da pronađu, kao i sajtove i društvene mreže, vesti, pa i stara izdanja časopisa National Geographic, kako bi ih pronašli što više o ovoj temi. Otkrili su više od 300 zabeleženih slučajeva, a podaci su obuhvatili više od 40 vrsta paukova i više od 90 vrsta zmija.

Kao što se moglo i očekivati, veliki pauci poput tarantula bili su među onima koji su najčešće za obrok imali gmizavce, ali oni nisu šampini. Tu titulu je ponela porodica paukova poznata kao teridide, kojoj pripadaju i crne udovice.

Istraživanje takođe značajno proširuje naše znanje o paucima kao grabljivcima, koji igraju veću ulogu u ravnoteži ekosistema nego što se ranije mislilo, dodaje Nifeler.

- Svi pauci na svetu zajedno su teški otprilike oko 25 miliona tona, što znači da su sposobni da ubiju oko 400 do 800 miliona tona plena godišnje - kaže on.

- Da bismo u potpunosti razumeli važnost pauka u ravnoteži prirode, presudno je razumeti čitav spektar njihovih navika u ishrani.

Zmije kojima se hrane pauci su uglavnom male, u proseku su dužine od oko 25 centimetara, ali su čak i one mnogostruko veće od pauka čija je prosečna dužina tela oko 1,5 metra.

U većini slučajeva (kao što su teridide), pauci pletu izuzetno snažne mreže, koje se često protežu do zemlje, kojima love zmije. Kada je uhvati u mrežu, pauk joj zadaje otrovni ugriz čime je parališe, zatim je obmota nitima i vuče na mesto gde će je pojesti. Princip lova je isti kao i kod manjeg plena poput muve, sa razlikom što digestivnim enzimima treba više vremena da smekšaju delove zmije, pa ovaj obrok može da potraje danima.

- Iako stalno govorim o jačini paukove mreže, mislim da sam potcenjivao ovaj neverovatni materijal - rekao je putem Sebastijan Ečeveri, stručnjak za pauke i urednik Arachnofiles-a.

- Ranije sam pretpostavljao da bi zmija mogla da se izvuče na sigurno, jer su njihovi mišići čvrsti kao kamen.

Oko 30 procenata zmija koje su lovili pauci je takođe bilo otrovno, kao što su koralne zmije, australijske smeđe zmije i zvečke, ali u ovim situacijama nisu imale korist od toga.

- Zmija nema način da se otrovom odbrani od pauka - kaže Emili Tejlor, biolog i direktor Laboratorije fiziologiju gmizavaca na Kalifornijskom politehničkom državnom univerzitetu.

Budući da su brojnim napadima prisustvovali i ljudi, naučnici su analizirali još jednu situaciju - kada ljudi treba da intervenišu.

Od 319 pojava pauka protiv zmije, pauk je uspeo da ubije zmiju u 87 posto slučajeva. U 1,5 odsto incidenata zmija je sama pobegla. Ali u 11 posto slučajeva ljudi su uskočili da spasu zmije.

Čak i u Australiji, gde se većina sukoba dešava između smeđih zmija i crvenokosih paukova - dve vrste smrtonosne za ljude - bilo je slučajeva kada su ljudi oslobodili zmiju i očistili je od paučine.

- S obzirom na to da većina ljudi ne voli ni paukove ni zmije, vrlo me iznenađuje da postoje oni koju su spremni da intervenišu - kaže Nifeler, koji i sam pati od "jake fobije od zmija".

S obzirom na raznoliku ishranu arahnida, studija bi takođe mogla da podstakne dalja istraživanja o tome kako njihov otrov deluje.

- Iako sada prilično dobro razumemo kako toksini crnih udovica utiču na nervni sistem kičmenjaka, još uvek slabo razumemo način delovanja toksina mnogih drugih porodica paukova - kaže on.

Nastavak na SrbijaDanas.com...