Izvor: B92, 18.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NASTAVLJENO SUDJENJE MILOSEVICU
Hag -- Sudsko vece Haskog tribunala donelo je odluku da advokati Zdenko Tomanovic i Dragoljub Ognjanovic zvanicno postanu pravni savetnici Slobodana Milosevica u procesu koji se protiv njega vodi u Hagu.
Tomanovic u izjavi za B92 objasnjava da takva odluka Sudskog veca podrazumeva da je od cetvrtka njemu i Ognjanovicu dozvoljeno da pomazu Milosevicu u pripremi odbrane. Tomanovic takodje naglasava da ce oni od sada imati veca prava kad su u pitanju kontakti s bivsim jugoslovenskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predsednikom. "To zapravo znaci da ce nasi buduci susreti biti u pauzi sudjenja, a takodje i da prilikom posete u zatvoru vise pored sebe necemo imati osobu koja zna srpski jezik i prati nase razgovore, nego ce to biti poverljiv razgovor advokata i klijenta. Dakle, od cetvrtka cemo i zvanicno moci da pomazemo Milosevicu", rekao je Tomanovic.
Poznati Kosovski publicista i vlasnik lista "Koha Ditore" i Radio-televizije "Koha Vizn" Veton Suroi svedocio je u cetvrtak u procesu protiv Milosevica. Suroi je tokom unakrsnog ispitivanja svedocio o pregovorima u Rambujeu i o sastanku albanskih politickih lidera s Milosevicem 1998, javlja specijalni izvestac RTV B92 Milos Milic. Suroi je ocenio da je Beograd na Kosovu sprovodio politiku diskriminacije Albanaca, da su oni bili neslobodni, bez osnovnih ljudskih prava, kao i da je sloboda dosla tek kad je Miloseviceva policija napustila Kosovo.
Ispitujuci Vetona Suroija, Milosevic se nekoliko puta upustio u verbalne duele. Na Milosevicevu tvrdnju da su Albanci bili slobodni jedino kao gradjani Srbije i Jugoslavije, Suroi je rekao da je procentualno najveci broj politickih zatvorenika u zemlji bio albanske nacionalnosti. Na zahtev Milosevica da imenuje makar jednog takvog zatvorenika, Suroi je nabrojao nekoliko imena i pitao optuzenog: "Hocete li da vam dam spisak?".
Milosevic je pokusao da dokaze da na Kosovu, kao ni u Srbiji, nije bilo politickih zatvorenika i da su zatvorenici koje je pominjao Suroi bili zapravo kaznjeni administrativnim kaznama od 60 odsto zatvora za narusavanje javnog reda i mira. "Vi ste bili kaznjeni takvom kaznom, a pusteni ste nakon 15 dana", rekao je Milosevic, na sta je Suroi odgovorio da je pusten nakon 2 dana, ali je protiv njega tada pokrenut postupak zbog "ugrozavanja dostojanstva srpskog i crnogorskog naroda".
Milosevic je rekao da su Albanci mogli da putuju, da su imali pasose, da nisu bili diskriminisani i da su bili slobodni u udruzivanju i osnivanju politickih partija, na sta je Suroi kratko odgovorio da je njemu pasos bio oduzet 6 meseci, a da ga je ponovo dobio na intervenciju svajcarskih vlasti.
Milosevic je pokusao da ospori iskaz Suroia da su njegove novine, "Koha Ditore", zatvorene posto su objavile foto-montazu o Slobodanu Milosevicu i njegovu karikaturu sa Sadamom Huseinom. "Policijski inspektori, koji su dosli da zatvore novinu, raspitivali su se za autore i urednike odgovorne za foto-montazu i karikaturu, a autor karikature je kasnije osudjen na 60 dana zatvora", rekao je on.
Predsedavajuci Ricard Mej cesto je prekidao optuzenog, sprecavajuci ga da komentarise pitanja. Kada je u jednom trenutku Milosevic trazio od Sudskog veca da prekine Suroija u njegovim "pateticnim tiradama koje ne zeli da slusa", Mej je uzvratio da iste takve tirade sud ne zeli da cuje ni od njega. Kao i do sada, Milosevic je insistirao na tome da svedok govori o delovanju OVK i teroristickim aktivnostima Tacija, Hajradinaja, Seljimija i drugih lidera OVK. Suroi je rekao da o tome nista ne zna, iako nije sporio da se OVK snabdevala oruzjem iz Albanije. Suroi je obznanio da je delegacija u Rambujeu, a iz Pristine, bila sastavljena tako da marginalizuje OVK u pregovarackom timu. "Tesko je gerilu pretvoriti u civilnu vlast", konstatovao je Suroi.
Do zakljucka o Milosevicevoj informisanosti, Suroi je dosao tokom razgovora koje je 15. maja 1998. u Beogradu, kao clan delegacije kosovskih Albanaca, vodio s tadasnjim predsednikom Jugoslavije. Suroi je, u tom razgovoru, pokrenuo pitanje porodice Adema Jasarija, cijih je sezdesetak clanova, ukljucujuci i zene i decu, ubijeno u sukobu s policijom, pocetkom marta 1998. Milosevic je, tvrdi svedok, odgovorio da je Jasari bio kriminalac i da je "sam pobio svoju porodicu", na sta ga je Suroi pitao zasto ne dozvoli da tim medjunarodnih forenzicara istrazi sta se zaista dogodilo i tako, ako bude utvrdjeno da su se zrtve medjusobno poubijale, skine krivicu sa srpske policije. Na pitanje tuzioca da li je stekao utisak da je Milosevic informisan o tome sta se dogodilo s porodicom Jasari, Suroi je odgovorio potvrdno i dodao: "Objasnio nam je sve detalje o tome kako je, po njemu, ta operacija izvedena i izgledalo je da veruje da govori istinu". Do drugog zakljucka, da se ni najblizi Milosevicevi saradnici ne usudjuju da donose odluke bez konsultacija s njim, Suroi je dosao tokom pregovora u Rambujeu, u kojima je ucestvovao kao clan delegacije kosovskih Albanaca.
Suroi je opisao da clanovi srpske delegacije, "izuzimajuci trojicu-cetvoricu iz najuzeg kruga optuzenog, nisu bili svesni o cemu se tu uopste radi", a da je ubrzo postalo jasno da ni oni iz najuzeg kruga, a to su Nikola Sainovic, Ratko Markovic, Vladimir Stambuk i Milan Milutinovic, "nisu dosli tu da pregovaraju, vec i da ometaju pregovore".
Mada je bilo dogovoreno da do kraja pregovora niko ne napusta Rambuje, medjunarodni posrednici su u jednom trenutku dozvolili Sainovicu da ode u Beograd i konsultuje se s Milosevicem, "posto je on taj koji donosi odluke". Na kraju pregovora, predsednik Srbije Milan Milutinovic je medjunarodnim posrednicima rekao da "on o ni o cemu ne odlucuje", vec da odluku mora da donese "njegov sef u Beogradu".
Unakrsno ispitivanje Suroija bice nastavljeno u petak.
