Izvor: SrbijaDanas.com, 14.Mar.2019, 19:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NASTAVLJAJU "TRADICIJU": Hrvati nehumani prema migrantima

Evropske vlade učestvuju u sistemskim, nezakonitim i često nasilnim odbijanjima i proterivanjima hiljada tražilaca azila iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu, objavio je "Amnesty International" u novom izvještaju, a prenosi Index.hr.

Migranti su proterani u prljave i nesigurne kampove u Bosni i Hercegovini u blizini hrvatske granice.

- Trenutno se 5.500 žena, muškaraca i dece nalazi u Bihaću i Velikoj Kladuši, dva bosansko-hercegovačka grada blizu hrvatske granice, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << gde žive u nekadašnjim napuštenim fabrikama bez osnovnih uslova za život. Bosna i Hercegovina im ne može ponuditi zaštitu, niti adekvatne uslove za život, a improvizovani kampovi su nehigijenski, u njima nema tople vode, neophodne zdravstvene zaštite, niti dovoljno hrane - piše ta organizacija sa sedištem u Londonu.

U izveštaju naslovljenom "Gurnuti do ruba: nasilje i zlostavljanje izbeglica i migranata na balkanskoj ruti" objašnjava se način na koji evropske vlade daju prvenstvo graničnoj kontroli nad poštivanjem međunarodnog prava. Vlade time ne samo da ignorišu nasilno delovanje hrvatske policije nego i finansiraju njene aktivnosti i time hrane sve veću humanitarnu krizu na rubu Evropske unije.

Dodaje da u to vrieme ljude koji beže od rata i progona hrvatska policija fizički napada, pljačka i nasilno vraća u pravni vakum, ostavljajući ih na milost disfunkcionalnog sistema azila u Bosni i Hercegovini. U BiH se preko Hrvatske vraćaju i migranti uhvaćeni u Italiji i Sloveniji, navodi "Amnesty".

Mnogi su migranti "Amnestyju" opisali kako su pretučeni, kako su im dokumenta uništena, a imovina oduzeta, te kako im se čini da je to sistemska i namerna politika hrvatskih vlasti kako bi se sprečili budući pokušaji ulaska u državu.  Zbog birokratskih prepreka, neadekvatne pravne pomoći i ograničenih kapaciteta vlasti u Bosni i Hercegovini tražioci azila nemaju šanse za procesiranje u toj državi, pa ih većina nastavlja u druge evropske države, piše "Amnesty" i dodaje da taj put nije lagan.

Žena iz Avganistana s kojom je "Amnesty International" razgovarao je rekla:

- Nemamo dovoljno hrane da nahranimo celu porodicu, posebno decu. Ona su stalno gladna.

Nakon što prvo uđu u Evropsku uniju preko Grčke i Bugarske, gde ih je sistem azila već izneverio, ljudi izlaze iz EU i nastavljaju put preko Balkana. Da bi stigli do Slovenije ili Italije, gde počinje šengenski režim slobodnog kretanja, moraju preći guste hrvatske šume, brze reke i, na nekim mestima, aktivna minska polja.  Jedna mlada žena iz Avganistana ispričala je "Amnesty Internationalu" kako je, videvši medveda u šumi u Hrvatskoj, žena s kojom je putovala pobacila.

Oni koji se usude na ovakav put često se suoče sa odvraćanjem i kolektivnim proterivanjem na granici između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Takve mere su obično propraćene nasiljem i zastrašivanjem, a zahtevi onih koji traže međunarodnu zaštitu se ne uzimaju u razmatranje.

Gotovo su svi u kampovima u Bihaću i Velikoj Kladuši, nasilno vraćeni u Bosnu i Hercegovinu iz Hrvatske ili Slovenije, dok je čak jedna trećina ispitanika doživela nasilje u rukama hrvatske policije. Mnogi su opisali kako su ih tukli, ukrali im dokumenta i lične stvari, što upućuje na sistemsku i smišljenu politiku hrvatskih organa vlasti koja ima za cilj sprečavanje budućih pokušaja ulaska u zemlju.

Jedan mladić iz Gaze ispričao je "Amnesty Internationalu" šta se dogodilo kada je njega i još devetoricu drugih uhvatila policija.

- Odvezli su nas do granice s Bosnom. Naterali su nas da jedan po jedan izađemo iz auta i počeli su da nas tuku pendrecima - kazao je.

Zatim je opisao kako su ih po licu poprskali nečim što misli da je bio suzavac.

- Ništa nisam mogao videti. Oči su me pekle. Onda su nam naredili da odlazimo i ne vraćamo se u Hrvatsku - ispričao je.

Ljudi koji su uhvaćeni u Italiji i Sloveniji često su podvrgavani lančanom odvraćanju, po kratkom postupku predavani hrvatskoj policiji i silom proterivani natrag u kampove u Bosni i Hercegovini, a da njihovi zahtevi za azil nisu ni razmatrani.

Sve češće optužbe o nasilnim zaustavljanjima migranata na granicama primorale su hrvatske vlasti da obeshrabruju javni nadzor nad njihovom migrantskom politikom. Organizacije koje rade na pravima izbeglica i migranata postale su meta vlasti, tvrdi "Amnesty".

Volonteri nevladinih organizacija se zlostavljaju, drže se satima u policiji bez optužbi, ili im se prieti krivičnim progonima. Ministarstvo unutrašnjih poslova je, čak optužilo neke nevladine organizacije da pomažu ljudima da ilegalno uđu u državu.

Uprkos tim praksama, EU i dalje daje značajna sredstva Hrvatskoj kako bi pojačala graničnu bezbednost. EU takođe svojevoljno ignoriše neuspehe evropskog sistema azila koji stvaraju potrebu za takvim putovanjima migranata.

- Evropski čelnici ne mogu više prati ruke od odgovornosti za nastavak kolektivnih izbacivanja i nasilnog vraćanja na balkanskoj ruti koje su rezultat njihove odlučnosti u utvrđivanju granica EU, bez obzira na cenu ljudskog života - zaključuje "Amnesty International".

Nastavak na SrbijaDanas.com...