Izvor: SrbijaDanas.com, 24.Okt.2018, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NASTAVLJA SE DRAMA OKO NESTANKA BILJANE ĐORIĆ (21) IZ MATARUŠKE BANJE: Patrijarh Irinej poslednja nada nesrećnih roditelja!

Uskoro će tri godine od nestanka studentkinje Biljane Đorić (1996) iz Mataruške Banje, a njeni najmiliji nemaju pojma o njenoj sudbini

Devojka je 2. decembra 2015. vozom iz Kosovske Mitrovice, gde je studirala na Ekonomskom fakultetu, doputovala u Kraljevo, u kojem joj se gubi svaki trag, piše u najnovijem broju nedeljnika "Afera".

Sa železničke stanice je otišla do Dositejeve ulice, gde se susrela sa drugaricama svog bivšeg momka. U Dositejevoj je naručila >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << taksi, taksisti je rekla da vozi do Ribnice, ali je u vožnji promenila odluku. Vratila se do Višeg suda, gde je na šalteru kioska kupila kutiju cigareta i - ostavila pasoš i mobilni telefon. Uz reči "doći će neko ovo da uzme". Ponovo je ušla u taksi, odvezla se do raskrsnice Karađorđeve i ulice Olge Milutinović, kod tamošnjeg parkića, nedaleko od novog mosta na Ibru, platila račun i izašla u noć. Nakon toga kao da je u zemlju propala.

Porodica računa na tri mogućnosti. Prva je da se njihova mezimica ubila skokom u talase Ibra. Druga je da je otišla da bude iskušenica u manastiru. Treća je da je prevarom namamljena u klopku, oteta i odvedena u zatočeništvo u neku javnu kuću na okupiranom Kosovu.

- U policiji su mi rekli da je mala šansa da se neko udavi u Ibru, a da ni posle tri godine telo ne bude pronađeno. Čak i da se odeća zakačila za neko podvodno šiblje, za tri godine tkanina bi istrulela i voda bi telo izbacila na površinu – kaže Vesna Đorić, majka nestale devojke.

U danu kada je nestala, Biljana je položila kolokvijum iz engleskog jezika.

- Zar bi neko ko namerava da se ubije izlazio na ispit? Nije logično. Dva dana pre nestanka bili smo kod nje u poseti. Nismo primetili ništa čudno. Zbunjeni smo i zbog toga što je kupila cigarete. Koliko znamo, ona nikad nije pušila. Ako nije pušila, za koga su cigarete kupljene - pita se otac nestale devojke Goran Đorić.

Dileme očajnih roditelja sustižu jedna drugu.

- Ako je moja kćerka htela da se ubije, zašto bi dolazila u Kraljevo. Učinila bi to u Mitrovici. Ako je htela da se ubije, a da mi ne znamo, ne bi ostavljala pasoš i mobilni telefon.  Ukoliko je planirala da sebi oduzme život, a da mi znamo,  ostavila bi pismo ili bar neku poruku. Da ne živimo u neizvesnosti – razmišlja majka nesrećne devojke.

U potrazi za devojkom policija je pretraživala Ibar, južno od Kraljeva, ali nije našla ni jedan trag. Istaragu otežava to što je Biljana, pre nego što je ostavila mobilni telefon, isti vratila na fabrička podešavanja i tako izbrisala sve brojeve, imena, poruke i pozive.

- Brisala je tragove. Tragove svojih kontakata sa nekim ljudima. Mi se nadamo da je to učinila zato što nije želela da sledeći neki od tragova iz telefona dođemo do nje.

Tog popodneva kad je pošla u Kraljevo, devojka je u Mitrovici ostavila zlato i sve druge vrednije stvari koje je imala.

- Jedna monahinja mi je rekla da je ona kad je krenula u manastir učinila isto. Bogu se molim da je to u pitanju, a slomi me strah da mi je dete mrtvo ili da je završilo kao belo roblje  – kroz suze, slomljena bolom koji joj dušu razdire, govori nesrećna majka.

Đorići razmišljaju ovako. To što je njihova kćerka u Mitrovici ostavila sve vrednije stvari nameće na zaključak da je već tu znala kuda se zaputila.

- Ako je u Mitrovici odlučila da se ubije, zašto nije ostavila i telefon?  Zato što je trebala sa nekim da se čuje. Ti njeni poslednji telefonski razgovori kriju razjašnjenje njene sudbine. Policija je u potragu uključila i psihologe. NJihov konzilijum je na osnovu Biljaninih postupaka i pokreta procenio da ona nije želela da se ubije, već da se sakrije. Nemam pojma zbog čega i od čega – kaže Vesna.

Đorići tvrde da su se lepo slagali sa ćerkom, koja je bila lepo vaspitana cura. Svojevremeno, bila je u emotivnoj vezi sa jednim problematičnim mladićem iz Kraljeva, ali je sa njim raskinula.

-Protivili smo se toj vezi. Da bi zaštitili dete od tog mladića, čak smo se, uz njenu saglasnost, preselili da živimo u Kragujevac.

Biljanin bivši momkak tvrdi da nema veze sa njenim nestankom. Uspešno je prošao poligrafska ispitivanja u policiji.

U martu ove godine jedan čovek je obavestio Đoriće da je prošlog leta u nekom mestu kod Soluna u butiku kožnih jakni video devojku za koju veruje da je njihova kćerka.

- Upitao je prodavačicu da li može da se parkira ispred. Devojka je odgovorila na srpskom. Kaže da je bila tiha i da je imala čudno spušten pogled. Rekla mu je da je iz Srbije, da je rođena na Kosovu, pa živela u Kraljevu i Kragujevcu, a da sad živi u selu pored Soluna. Na nekog ga je podsećala. Kad je vlasnik Grk pozvao da uđe unutra i nazvao je Biljana, on se setio da ga podseća na našu nestalu kćerku. Pomislio je da je je to ona i da je pronađena – priča otac Goran.

Od previše podudarnosti, nadu da je u pitanju njihovo dete kod Đorića je najviše pobudilo pominjanje mesta rođenja. Biljana jeste rođena na Kosovu ali taj podatak nije objavljen nigde u medijima.

- Kada su u decembru prošle godine, na dvogodišnjicu nestanka, mediji objavili priče, taj gospodin je shvatio da se ona i dalje vodi kao nestala. Odmah je otišao u policijsku stanicu i sve ispričao. U policiji su nam saopštili da su poslali dopis Interpolu i da se sada čeka provera. Kasnije smo dobili odgovor da nije u pitanju naša kćerka.

Da izdrže neizdrživi teret tuge roditeljima pomaže tanana nada da  im se dete nalazi u nekom manastiru.

- Kada smo jednom otišli da je posetimo u Mitrovici, nismo je zatekli. Posle nekoliko sati se vratila sa drugaricom i rekla nam je da je bila u crkvi. Zato smo i počeli da je tražimo po manastirima.

Đorići su pisali Patrijaršiji, Žičkoj i Šumadijskoj eparhiji, moleći da im se samo kaže da li je Biljana u nekom manastiru ali nisu dobili odgovor. Posle nekoliko meseci Vesna je otišla u Patrijaršiju, piše "Afera".

- Tamo sam klekla pred sekretara kancelarije patrijarha Irinija Vladimira Vranića. Rekao je da oni nemaju nikakvu informaciju, ali da ne isključuje mogućnost da je u nekom manastiru kao iskušenica. Ako je Biljana zahtevala da njen boravak u manastiru bude tajna, crkva je obavezna da ispoštuje njenu želju, objasnio nam je Vranić – nastavlja Vesna.

Ne verujući da je u 21. veku moguće da crkva krije osobu koja je nestala i koju porodica traži, Biljanina majka je otišla u manastir Žiča i izrazila želju da postane iskušenica.

-Slagala sam da me rođena sestra strahovito maltretira i da želim da se sklonim u manastir. Igumanija mi je rekla da nema problema. Ja sam insistirala da se plašim sestre i da ću se na taj korak odlučiti samo ako mogu biti sigurna da će moj identitet biti sakriven i da sestra neće moći da me nađe. Odgovorila mi je da mi garantuje da niko napolju neće saznati za moj boravak u manastiru.

Đorići žive u očaju ali i neverici da uzalud čekaju zvanično obaveštenje od svoje crkve.

- Od SPC očekujemo samo jedno: pisani odgovor da li je naše dete kod njih. To je njihova ustavna, zakonska i ljudska obaveza. Ne moramo da je vidimo, ne moraju da kažu gde je. Pa valjda, kao roditelji, od svoje države i crkve možemo zahtevati toliko – kažu nesrećni roditelji.

Pratite nas na našem instagramu SrbijaDanas.

Nastavak na SrbijaDanas.com...