Izvor: Kurir, 29.Jun.2010, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAŠ ČOVEK U KANADI
Vest koja je uzburkala bošnjačku javnost, a koja nije pomerila ni zrno političke svesti i savesti vlastima u Srbiji, stigla nam je iz daleke Kanade. Stiven Harper, premijer ove velike države, uložio je veto na rezoluciju o genocidu u Srebrenici, koja je trebalo da se usvoji u kanadskom parlamentu. Valjda je razumljivo, samo ne znam kome, što o ovom postupku kanadskog premijera i lidera tamošnje Konzervativne partije nismo mogli da se podrobnije informišemo u srpskim medijima, koji nisu našli >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za shodno da prenesu i podrobnije prokomentarišu ovu veoma zanimljivu vest.
Interesantna je argumentacija kojom se poslužio premijer Harper, obrazlažući svoj postupak. Najpre, umesto nacionalnog imena Bošnjak, upotrebio je termin „bosanski ljudi nad kojima je navodno izvršen genocid“, čime je izjednačio sve žrtve bosanskog rata. Potom, naveo je sedam hiljada žrtava, što je izazvalo gnev u Kongresu Bošnjaka Severne Amerike, koji napominju da je taj broj veći bar za hiljadu, a na kraju je izbacio termin „genocid“, upotrebivši termin „masovno ubijanje“. Kongres Bošnjaka napominje da su premijer Harper i njegova Konzervativna partija nesumnjivo pod jakim uticajem srpskog i ruskog lobija u Kanadi.
Neminovno se postavlja pitanje odakle tolika razlika u pristupu ovoj složenoj temi između kanadskog premijera i njegovog srpskog kolege, srpskog predsednika, srpskog parlamenta. Da li je moguće da srpski lobi ima veći uticaj u Kanadi nego u Srbiji? Kako stvari stoje, i deklaraciju o osudi zločina nad Srbima pre će doneti kanadski parlament nego srpski, koji ju je, izgleda, stavio u neku fioku, jer je posle ove sramotne, srebreničke, izgubila na značaju.
V alja podsetiti da je srpska štampa pisala da su Deklaraciju o Srebrenici pisali i usaglašavali ministri spoljnih poslova Srbije i Turske, Jeremić i Davutoglu, koji su, kako se navodilo, imali tim povodom jedanaest sastanaka u tri meseca, što je zateklo poslanike vladajuće koalicije koji su se prilično nemušto branili na raspravi o Deklaraciji u parlamentu, krajem marta ove godine. A od strane predsednice parlamenta čuli smo da je tekst ovog dokumenta pisao nekakav skupštinski kolegijum, da bi je demantovao i njen stranački predsednik Dačić koji je rekao da je Deklaracija pisana „na međunarodnom nivou“. Bilo kako bilo, srpskoj vlasti je ostala velika bruka, a za Kanađane će, izgleda, bar u hokeju, navijati veći broj Srba, nego do sada.
I, za kraj, da se poslužim jednim citatom. „Ne pada mi na pamet da se izvinjavam bilo kome zbog zločina koji su izvršili drugi. Uostalom, šta je izvinjenje? Mene zanima utvrđivanje personalne krivične odgovornosti, ali i to mora biti dvosmerno. Šta je sa nedelima koja su počinili muslimani, Albanci i Hrvati?“ Ovo su reči Zorana Đinđića. Neću da ih komentarišem.
Pa, braćo Srbi, hoćemo li da se i dalje pravimo Englezi? Ili, bar malo, da se pravimo Kanađani?
