Izvor: Kurir, 01.Jun.2010, 08:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAPUSTIO ŠVAJCARSKU I VRATIO SE U SVOJE SELO
Bogdan Vukanović posle 35 godina provedenih u Švajcarskoj vratio se u svoje selo kod Kuršumlije, u kojem danas živi svega desetak stanovnika
KURŠUMLIJA - Zemlja satova i sira ne može da zameni bistre potoke i vazduh rodnog sela u Srbiji!
Ovo kaže Bogdan Vukanović (70), koji se posle 35 godina provedenih u Švajcarskoj vratio u rodnu Mačju Stenu kod Kuršumlije.
- Ovde je svaka stopa zemlje po kojoj gazim moja, a tamo je sve tuđe. Zato sam se vratio, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << iako mi u Švajcarskoj žive tri sina s porodicama - priča Bogdan, koji je i u okolini Beograda sazidao veliku kuću.
Iako hvali pedantnost Švajcaraca i uređenost države u kojoj može da se radi i zaradi, Bogdan je lepotu svog sela na skoro hiljadu metara nadmorske visine nosio u srcu sve vreme gastarbajterskog života. Zbog toga je sa suprugom Stojankom (72) renovirao staru očevu kuću i napravio prijatan kutak za život. Bogdan kaže da ga je u inostranstvo odvela sirotinja, a vratila želja da starost provede u mestu gde je rođen.
- Mnoge noći u tuđini proveo sam budan, razmišljajući o rodnom kraju. Samo onaj ko napusti svoje ognjište može da razume patnju i jaku nostalgiju, koje razdiru dušu. Jedino olakšanje bili su mi susreti u našem klubu sa zemljacima, gde se samo pričalo o Srbiji. Najbolji deo svog života proveo sam u tuđoj zemlji, pa zato želim da proživim starost u svom selu, iako mnogi ne shvataju tu moju želju - priča Bogdan.
Bogdanovo detinjstvo u mnogobrojnoj porodici nije bilo lako. U osmoj godini je ostao bez oca, u 18. se oženio. Živelo se teško, od stočarstva i poljoprivrede.
- Radio sam mnogo, ali para niotkud. Koliko sam drva posekao ručnom testerom i volovima oterao u Podujevo, koje je udaljeno 18 kilometara, to samo ja znam.
Od tog novca smo kupovali namirnice, ali je uvek nešto nedostajalo - seća se Bogdan.
U tridesetoj godini, na nagovor komšije, Bogdan odlazi u Švajcarsku u mesto Iverdon, trideset kilometara udaljeno od Lozane. Prvih nekoliko meseci radio je na crno po 12 sati dnevno kod nekog seljaka, a kasnije je pribavio dokumenta za legalan boravak.
Kada se koliko-toliko uklopio, Bogdan je u Švajcarsku doveo suprugu i tri sina. Promenio je nekoliko poslova, a najduže se zadržao u jednom firmi koja se bavi preradom metala. Posle 35 godina rada otišao je u starosnu penziju i vratio se u svoje selo.
Pešači do grada 10 kilometara
Selo Mačja Stena, u blizini administrativne linije s Kosovom, udaljeno je od Kuršumlije tridesetak kilometara. Do njega se teško stiže i leti, a zimi i posle velikih kiša to je nemoguće. Kada je selo zavejano, Bogdan do grada silazi pešice niz planinu desetak kilometara, a onda zove taksi. Selo je odavno opustelo. Od oko 500 stanovnika, koliko ih je bilo pre četiri decenije, danas u njemu živi svega desetak duša. Ni u susednim selima nije bolje i to je jedino što Bogdanu smeta.
