Izvor: Kurir, 11.Jun.2011, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAJEZDA HOLANĐANA NA SRBIJU
BEOGRAD - Slučaj iz „Top liste nadrealista“! Prema podacima Kancelarije UNHCR u Srbiji, prošle godine je čak pet državljana Holandije zatražilo politički azil u Srbiji, po čemu su na prvom mestu među Evropljanima s takvim zahtevom
BEOGRAD - Slučaj iz „Top liste nadrealista“!
Prema podacima Kancelarije UNHCR u Srbiji, prošle godine je čak pet državljana Holandije zatražilo politički azil u Srbiji, po čemu su na prvom mestu među Evropljanima >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << s takvim zahtevom.
Kako Kurir saznaje, jedna od Holanđanki je, u stvari, srpska državljanka koja je svojevremeno otišla u Holandiju, udala se i dobila njihovo državljanstvo. Zbog problema s mužem, morala je da ga napusti, vrati se u Srbiju s decom i zatraži politički azil.
Iza Holanđana po broju zahteva je Gruzija, zatim Bosna i Hercegovina, iz koje su u Srbiju stigla tri azilanta, i Albanija sa dva. Po jedan azilant u Srbiju je stigao iz Nemačke, Hrvatske, Rusije i Turske. Inače, najbrojnija grupacija azilanata dolazi iz Avganistana. Iz te zemlje zahtev za politički azil u Srbiji podnelo je 318 ljudi. Daleko iza njih su Palestinci sa 77 zahteva, Irak sa 29, Pakistan i Somalija sa po 22. Iz Irana su stigla devetorica azilanata, iz Konga osam, a iz Maroka sedam. Najudaljenije zemlje iz kojih je stigao po jedan azilant su Ekvador, Kuba i Bangladeš.
Nenad Banović, predsednik Komisije za praćenje primene bezviznog režima i načelnik Uprave granične policije, objašnjava za Kurir da osoba koja dobije politički azil u našoj zemlji stiče status poput stalno nastanjenog stranca.
- Ona se normalno integriše u društvo, može da radi, školuje se, ima zdravstvenu zaštitu, stiče imovinu, formira porodicu - kaže Banović. On dodaje da svaka zemlja domaćim zakonodavstvom reguliše da li i koja prava gubi osoba koja kao politički azilant napusti svoju domovinu.
J. Krtinić - J. Velinović
Slovo zakona
Pravo na azil „mogu tražiti osobe koje su prebegle u drugu zemlju zbog različitih vrsta progona u zemlji porekla“, određeno je članom 14. Deklaracije o pravima čoveka. Politički azil uglavnom dobijaju osobe progonjene zbog svojih političkih ideja.
