Izvor: Kurir, 09.Apr.2011, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NACIONALE
Prvi put sam je video kod Slobodana Bićanina Ruzmarina u popularnoj emisiji Trećeg kanala „Šoder lista“. Vozila se čamcem s nabreklim sisama, a Ruzmarin je uzbuđeno dahtao, ismevajući najnoviju narodnjačku kreaturu koja je počela kao „cvetak zanovetak“. U tom trenutku je laganim koracima napredovala u karijeri, pre svega zahvaljujući svojim sekundarnim polnim karakteristikama.
Tada sam drkao na sve i svašta (čak i na jednu od mlađih tetkica u školi), pa sam tako pokušao >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i na nju. Bilo je dosta prilika, pošto je Ruzmarin puštao taj čamac i te sise u svakoj svojoj emisiji, i dahtao i puftao, i ja bih isključio ton da ne slušam njega, a još manje nju i... udri. I... ništa. Nije išlo. Nije mi se dalo. Nisam mogao.
Sve je bilo tu: čamac, sise i rumene seljačke jagodice, ali nije mogao ni da mi se digne. Pitao sam se zašto, a ispostavilo se da je moj tinejdžerski impotentni incident bio svojevrsno proročanstvo. Nisam hteo ni hiljadu spermatozoida da potrošim na ono što će postati simbol naše kolektivne duhovne, emotivne, kulturne i intelektualne propasti.
Onda je malo bila u inostranstvu, gde su je, prema čaršijskim informacijama, nekakvi krimosi vezivali za radijator, radi odvikavanja od ne znam ni ja više čega. Pošto posle svake kiše dođe sunce, posle ove nuklearne kiše došlo je novo radioaktivno sunce s novim prezimenom i novim mužem, pod kojim se vodi i danas. Ko ju je ošišao na kratko, nije poznato. Da li je to bila kazna ili novi modni hit, takođe nije poznato, ali opšte je poznato da ju je brak sa Željkom Ražnatovićem Arkanom vinuo u orbitu iz koje, eto joj utehe, neće da padne, ma koliko godina provela na robiji.
Zatim su usledile (njoj) slatke godine tokom kojih su srpske balavice uzbuđeno gledale u ono što i one same treba da postanu - silikonska kiborg sponzoruša koja ne ume da peva, ali iz nekog razloga ipak pogađa pravo u srce posrnuli kolektivni duh. Njene karikature niču na sve strane i dan-danas, poput Soraje Vučelić, jedne od glavnih junakinja najnovijeg „Velikog brata“, ali i anonimnih gospodarica beogradskih splavova i drumskih kafana, odnosno sluškinja i vernih (pod pretnjom vatrenim oružjem) ljuba zlatom okovanih kulova i šištavaca svih rangova - od potrčka do bosa.
Posle ubistva Željka Ražnatovića njegova udovica nastavlja druženje sa sličnim profilima. Ali ni tu nije imala sreće, pošto su Šiptar i Kum 2003. pogubljeni u Meljaku, a i ona sama je, zbog šurovanja s opasnim momcima, zaglavila nekoliko meseci na robiji, tokom (danas tako farsične) akcije „Sablja“. Shvativši da se kriminal ne isplati (hahaha), ona prelazi na političare, pa smo imali jedinstvenu priliku da gledamo smušenog Koštunicu, znojavog Ilića i druge zvezde te bljutave postđinđićevske političke elite kako se kesere i aplaudiraju joj na masovnom dočeku „srpske“ nove 2007. ispred Skupštine.
Danas joj opet preti aps, jer je ova multitalentovana multitasking osoba uspela da bude i direktor FK Obilić, gde su joj se omakli neki sumnjivi transferi i neki sumnjivi milioni. Aca Lukas je pre neki dan oterao u ku.ac sve one koji bi da je strpaju iza rešetaka, što je sigurno uticalo na to da hapšenje sigurno još malo sačeka.
I najveći su osetili čari progona „ruke zakona“ zbog love koju su drpili: i Džaja, i Štefi Graf, i Fransoa Miteran, i Ivo Sanader. Ali ona je najveća od najvećih. Ja bih je strpao u zatvor do kraja života zbog toga što je iz Miloševićevih i Mitrovićevih telekomunikacionih jama zavijala i pretvarala srpske klinke u ološ, ali nema zakona protiv toga. Stoga bi jebenih nekoliko miliona od Obilićevih fudbalskih „zvezda“ mogli i da joj oprostimo. A?
