Izvor: Večernje novosti, 12.Avg.2018, 23:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NA IZMAKU REZERVE TEČNOSTI: Svake sekunde prospemo 10 kubnih metara vode

Rezerve tečnosti koja život znači ubrzano nestaju. Srbija nema vode napretek. UN predviđa ratove za zalihe RATOVI za vodu vodili su se otkad je ljudi na planeti, a kako stvari sada stoje, novi sukob mogao bi da bude pitanje trenutka. Jedva trećina svetske populacije ima pristup zdravoj vodi za piće, dok ostatak planete nema ni minimalne uslove za život, kad je vodosnabdevanje u pitanju. Tu problemima nije kraj jer će se, prema podacima UN, u narednih 20 godina rezerve >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pijaće vode smanjiti za 30 odsto! Svet se suočava sa najvećom krizom u snabdevanju vodom. UN su upozorile da će sredinom 21. veka čak sedam milijardi ljudi biti suočeno sa nedostatkom vode, jer broj stanovnika planete raste, a vodni resursi se smanjuju. To će stvoriti nestabilnost unutar ugroženih država i regionalne tenzije. Celu priču zaoštravaju multinacionalne kompanije koje vodu tretiraju kao svaku drugu robu i od njene eksploatacije očekuju kapital. Kancelarija Programa UN za razvoj, zato, “crno na belo” predviđa skore ratove za zalihe pijaće vode.PROČITAJTE JOŠ: UPOZORENjE "VODOVODA": Preti nestašica vode! Vanredne kontrole i kazne za nesavesne potrošače SRBIJA, prema statistici organizacije za vodu i poljoprivredu UN (FAO), ne spada u zemlje siromašne vodom, ali ni onoliko bogate koliko se mislilo. Na to je više puta upozoravao Goran Trivan, ministar za ekologiju u Vladi Srbije.PROČITAJTE JOŠ: Suša u Holandiji, brodovima otežan prevoz robe Profesor Branislav Đorđević, jedan od vodećih domaćih autoriteta u oblasti vodnih resursa, odavno nastoji da razbije iluziju na kojoj su odrastale generacije naših đaka. - I te kako treba da razmišljamo kako ćemo obezbediti dovoljne količine vode u skoroj budućnosti, jer postoji velika prostorna i vremenska neravnomernost voda na području Balkana, koja je jedna od najnepovoljnijih u Evropi - ističe on. - U Srbiji su najugroženija područja severne Bačke, Šumadije, Južnog Pomoravlja i Kosova, a ti delovi zemlje, kad je reč o domicilnim vodama, na raspolaganju imaju prosečno manje od 500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje.CRNA TAČKA GOLANSKA VISORAVAN AUTOR knjige “Kada reka presuši” Fred Pirs, kao prvi moderni sukob oko vode pominje “Šestodnevni rat”, 1967. godine. Izraelski inženjeri napravili su, bez saglasnosti Jordana, branu koja je preusmerila reku Jordan u Izrael. Tadašnji komandant izraelskih snaga Arijel Šaron kazao je da su “granični sporovi od velikog značaja, a preusmeravanje vode, pitanje života i smrti”. Danas, prisustvo izraelskih snaga na Zapadnoj obali daje Izraelu i kontrolu nad izvorima vode - kontrola nad Golanskom visoravni obezbeđuje i kontrolu nad rekom Jordan. Nadu, ipak, uliva nizak stepen istraženosti i eksploatacije prirodnih izvora: procenjuje se da ih ima oko 1.300, ispitano ih je oko 250, a eksploatiše se tek svaki deseti od njih. Sa druge strane, kao sve slabije razvijene zemlje, i Srbija se neekonomski i neekološki ponaša prema tim rezervama. Procenjuje se da svake sekunde nepovratno oteče i do deset kubnih metara vode! Situaciju u našoj zemlji dodatno pogoršavaju relativno niske cene vode iz vodovoda i enormno velike potrošnja vode za evropske uslove - trošimo dvostruko više po glavi stanovnika nego Francuzi. UKUPNA količina vode na Zemlji, procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, ali se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, a od te količine, tek je petina pogodna za zadovoljenje ljudskih potreba uz prečišćavanje i dezinfekciju. Najkvalitetnijom vodom raspolažu Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska i Francuska. S druge strane, najteža situacija je u pustinjskim i polupustinjskim oblastima u podsaharskoj Africi i u Aziji. Jedna od kritičnih tačaka nalazi se u Egiptu. Kairo se plaši da će plan Etiopije o izgradnji ogromne hidroelektrane na Nilu “teške” četiri milijarde dolara, smanjiti pristup Egipta slatkoj vodi. Etiopija pobija optužbe. Poslednjih godina, napetost između Kaira i Adis Abebe enormno se povećala. U isto vreme, u Sudanu smatraju da je gnev Kaira izazvan time što će brana omogućiti Kartumu da iskoristi više vode, umesto da je pusti da teče ka Egiptu. Novembra prošle godine održani su pregovori triju zemalja, bez rezultata. Proletos je problem pomeren s mrtve tačke, ali je rešenje još daleko. PLANOVIMA Etiopije da izgradi još dve brane uzvodno na reci Omo, pogođeno je oko 300.000 Kenijaca, koji zavise od Turkane, najvećeg svetskog pustinjskog jezera. Ovom delu stanovništva Kenije preti potpuni ostanak bez pitke vode i ribe, jer jezero dobija čak 90 odsto svoje vode iz etiopske reke Omo. Adis Abeba odbacuje i te optužbe i tvrdi da su njihova istraživanja pokazala da će brana regulisati tok reke i stabilizovati nivoe vode u tom, poplavama sklonom, regionu. Etiopija, jedna od najbrže rastućih afričkih ekonomija, svoje tokove koristi za generisanje energije, koju i izvozi. Etiopska brana “Gibe tri”, završena je 2016. godine, a navodnjavanje plantaža Kuraz već je dramatično smanjilo količinu vode koju Turkana dobija, ističu u organizaciji “Internešenel rivers”. STRAHOVITO ZAGAĐENjE * SVETU, osim smanjenja rezervi vode, preti i opasnost od njihovog dugoročnog zagađenja. * SAMO u mediteranskim zemljama, u slatke i morske vode, ulije se svake godine oko 120.000 tona mineralnih ulja, 12.000 tona fenola, 60.000 tona deterdženta, 100 tona žive, 3.800 tona olova, 2.400 tona hroma, 21.000 tona cinka, 320.000 tona fosfora. * SVE ove materije se vrlo sporo razređuju čistom vodom iz okolnih vodnih tokova i mora - potrebno je od nekoliko nedelja (za papirnu ambalažu) do čak nekoliko stotina godina (za plastiku).

Nastavak na Večernje novosti...