Izvor: Kurir, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NA HLEBU ŠIPTARSKOM
Čak 90 odsto robe koja stiže u srpske enklave na Kosovu nabavljaju firme čiji su vlasnici Albanci, koji tu istu robu kupuju u Srbiji
GRAČANICA - Pet hiljada Srba iz Gračanice jede hleb koji u dve pekare mese Albanci. Biba Lekaj, vlasnik jedine pekare u Gračanici, svakoga dana Srbima iz ovog grada proda 500 kilograma „panje“. Još oko 400 kilograma ove osnovne životne namirnice proda se u diskontu „Jovan“, čiji vlasnik hleb nabavlja iz „Šekija“, jedne od najpoznatijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << prištinskih pekara, koja je takođe u vlasništvu Albanca.
Siniša Đorđević, šef pres centra Skupštine grada Prištine, navodi da se čak 90 odsto robe koja stiže u srpske enklave na centralnom Kosovu nabavlja preko firmi čiji su vlasnici Albanci, koji tu istu robu kupuju u Srbiji. On tvrdi da se gotovo svi proizvodi koje Albanci uvezu iz Srbije u prodavnicama na Kosovu prodaju po mnogo nižim cenama od onih po kojima se ta ista roba kupuje u Srbiji.
- Čokolada „milka“ košta 65 dinara, zejtin nabavljen u srpskim uljarama prodaje se za 1,5 evra, što je znatno niža cena od one po kojoj se on prodaje u Srbiji. Slično je i s preparatima za održavanje higijene, alkoholnim pićima, sokovima... U čitavom centralnom Kosovu rade samo dve pekare koje drže Srbi. U te dve pekare, koje se nalaze u Čaglavici i Donjoj Gušterici, proizvede se samo 15 odsto potrebnih količina hleba, ostalo umese Albanci. Sem mleka i mlečnih proizvoda, ostale životne namirnice Srbi kupuju tek pošto one prođu kroz ruke albanskih preprodavaca. Recimo, bukvalno sav građevinski materijal s kojim se gradi na Kosovu potiče iz Srbije - ističe Đorđević.
Međutim, nije ovo jedini problem koji muči Srbe na centralnom Kosovu. Od juna ove godine nijedan Srbin kome je istekla saobraćajna dozvola još nije registrovao svoje vozilo. Automobili se voze ili sa tablama čija je važnost istekla ili sa onima na kojima su srpske oznake gradova sa Kosova, i koje je izdao MUP Republike Srbije. Te registarske tablice važe na Kosovu, ali je ogroman rizik voziti kola obeležena na taj način na teritoriji koju kontrolišu Albanci.
- Privremena vlada Kosova donela je odluku da je automobile moguće registrovati isključivo uz priloženu potvrdu o plaćenim računima za struju. Od 1999. godine Srbi ne plaćaju struju, pa su tako dugovi narasli na preko l0.000 evra po domaćinstvu. Ali, zašto bi im i plaćali kada za poslednjih osam godina nijedan Srbin nije vraćen na radno mesto na kome je radio pre izbijanja sukoba. Recimo, od 3.500 radnika koji su pre rata radili u TE Obilić A i B nijedan Srbin nije vraćen na posao - ističe Đorđević.
Zbog neplaćenih računa Srbima su uvedene višesatne restrikcije.
