Izvor: Blic, 23.Avg.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika mu najbolja terapija
Za mesec dana, koliko se nalazi na lečenju u gradiškoj bolnici, Mirko Gogić (59) iz Kozarske Dubice stekao je velike simpatije bolesnika i medicinskog osoblja. Svakog popodneva, na klupi u bolničkom krugu, u letnjoj hladovini, ispod starih lipa, on dugo svira na fruli, a umiljati zvuk se razleže okolinom.
„Muzika i pesma su mi najbolja terapija?! Kada zasviram, prozori se otvaraju, narod zastaje i osluškuje odakle dolazi zvuk svojstven čobanima, seljacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ratarima, našem Potkozarju, ali i Srbiji gde sam mnogo puta nastupao na etnosmotrama", priča Gogić, mašinski tehničar po struci, veseljak i avanturista u duši, ženskaroš i samotnjak posle neuspešnih brakova, verni posetilac noćnih klubova, kafanski boem...
Otkriva da je doskora imao i vlastitu kafanu u Kozarskoj Dubici koja nije dugo radila, ali se brzo pročula.
„To je bila birtija na obraz?! Radila je non-stop, svako je u ponoć kao i u pola dana mogao sam da uđe, posluži se i ubaci u kasu koju marku jer svi znaju šta koliko vredi. Niko me nije prevario niti napravio manjak, ali sam se ja ponašao raskalašno, pio sam i društvo častio, a ništa nisam u kasu ubacivao. Zato je kafana propala, ali se daleko pročula, pa mi i nije žao", priča Mirko Gogić, koji ovde u bolnici leči i ne krije posledice prekomernog pijanstva.
„Nikada nisam dobio honorar u novcu za svoju muziku. Ako se to nekome dopadne, plati mi piće da podmažem grlo i osvežim dušu. Nastupao sam i na velikim priredbama, na zborovima, pred crkvama i manastirima, ali su mi najdraži koncerti u kafanama, za malo, ali odabrano društvo. Za mene je svaki dan zaseban život, koristio sam ga u svakom pogledu da se posle, kada zapadnem u neprilike kao sada, ne bih kajao", otkriva Mirko Gogić, bivši radnik banjalučkog „Čajaveca", svoju životnu filozofiju koje se ni sada ne odriče.
„Bio sam nekada i predsednik omladine u ’Čajavecu’, držao sastanke i konferencije, a posle govora obavezno potezao frulu iza pasa pa lepe reči krunisao svirkom. Posle sam shvatio da ja nisam za politiku, jer sam iskren i pošten čovek koji ne trpi prazno mudrovanje. Samo to su davna vremena i lepo sećanje, pa ne bih više o tome", objašnjava sedeći na klupi gde ga je nekoliko pacijenata, većinom starijih žena u plavim bolničkim bluzama, iznenađenih muzičkim prizorom ispod starih stabala gde su izašli da udahnu čisti vazduh, nagradilo aplauzom.
