Izvor: Politika, 04.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika kao terapija
Nekim Beograđanima je u Domu sindikata Erik Bardon ponovo podario muziku njihove mladosti: jedan arhitekta uporno je ubeđivao ovih dana svog prijatelja da treba da odu na koncert, ali ovaj ništa nije shvatio sve dok nije čuo zvuke poznate muzike iz vremena kada su imali bar tridesetak godina i isto toliko kilograma manje.
Leto je.
Ovo godišnje doba obuhvaćeno je i u muzici Antonija Vivaldija, italijanskog kompozitora. Barokni majstor Vivaldi (1678–1741) predstavljen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sa perikom na glavi i violinom u rukama. Njegovo delo "Četiri godišnja doba" je neizbrisivo, isto kao i muzika Luja Armstronga, Frenka Sinatre, "Bitlsa" ili "Enimalsa" čiji je zvuk ovih dana u Domu sindikata evocirao 65-godišnji Erik Bardon.
Luka Mijatović na Radio Beogradu vodi emisiju "Maj vej" ("Moj put"), očigledno nazvanu po pesmi Frenka Sinatre. Jedno od njegovih pitanja odnosi se na muziku koju sluša sagovornik. Neretko, gost ne može da izbegne upravo Frenkijev hit, koji je prodavan po ceni od 16,95 ili 11,99 dolara, a koji je postao zaštitni znak ove emisije.
"Kakav gospodin, kakav glas", najčešći je komentar tog zlatnog doba i zlatnog dečka sa zlatnim glasom, koji je pevao "Njujork, Njujork" i "Stranci u noći" .
Svetski dan muzike je minuo, ali su na ulicama i dalje ostali svirači, gitaristi, violinisti, harmonikaši, frulaši. Ispred njih kutija s instrumentima ili šešir u koji šetači, ako su dobre volje, ubace novčić. Kao u fontanu.
Za razliku od te sirotinjske slike, na estradi se, istovremeno, vrte velike pare.
Mocart, Čajkovski, ali i Ceca, Ljuba Aličić, Šaban, Keba... privlače mase.
Tamburaši tiho bruje, sviraju i pevaju ciganske pesme, u skadarlijskim kafanama mešaju se zvuci tambura kao u Somboru i Novom Sadu.
"Ima jedan kućerak u Sremu" nostalgično pevaju i sviraju članovi ansambla "Tamburica 5", izvode kompoziciju čoveka koji živi daleko i samo se kroz pesmu seća kučenceta u avliji.
"Laboratorija zvuka" ima sopstveni zvuk. Sarajevski "Indeksi" sa Davorinom Popovićem svoje "Žute dunje".
Leto je.
Đorđe Marjanović je u Beogradu. Zafir, Senka, Bisera...
U Zagrebu stalno podsećaju na Ivu Robića. Arsen Dedić peva o letu. Krleža je bio zaljubljen u kristalni glas Gabi Novak.
Neke pesme ostaju kao jecaji. Dragan Stojnić je utihnuo.
Zemun dočekuje ansambl "Garavi sokak". Pevaju i onu dirljivu pesmu da se ne može uhvatiti senka, pesmu o snovima koji "il se dirnu, il se ne dodirnu". Kao hit ju je lansirao Zvonko Bogdan.
Rokeri su u Zaječaru, a u Guči trubači, svadbarski kupus, pečenje, pivo...
Stari roker Bardon je sa svojih šezdeset i pet godina pevao negdašnje hitove i podsetio Beograđane na njihove maturske večeri i studentske dane. Čak je, uz muziku, poskakivao i plesao, krijući zamor i teret godina, a razigrala se i raspevala publika, uglavnom njegovi vršnjaci.
Muzika je terapija. Može dušu da zaleči, da razveseli, da se, bar načas, zaborave brige i sve učini lepšim u ovim sparnim danima.
Leto je.
Muharem Durić
[objavljeno: 04.08.2006.]
