Izvor: B92, 02.Dec.2021, 21:42

Muzika i zdravlje: Noćna muzika - idealna za uspavljivanje

Još od Šopena i Debisija, pa sve do modernih kompozitora nokturna, ljudi su uvek imali potrebu za stvaranjem noćne muzike. Arva Hajder istražuje da li to može danas da nam pomogne da savladamo nesanicu izazvanu pandemijom.

Nesanica je za mnoge bila simptom pandemijskih karantina. Krega Armstronga, nagrađivanog orkestarskog, elektronskog i filmskog kompozitora i muzičara, duge besane noći su navele da šeta svojim krajem u Glazgovu u kojem se suočavao sa jezovitom usamljenošću >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << isprekidanu bukom ambulantnih vozila koja su jurila ka bolnicama.

Ovakve noći su ga vodile i ka njegovom kućnom studiju u kojem je ostajao do zore komponujući komade koji će na kraju postati njegov najnoviji album Nocturnes: Music For Two Pianos (Nokturna: Muzika za dva klavira).

"Regularno sam provodio vreme u studiju oko 1, 2 ili 3 ujutro; tek sam počinjao da komponujem na klaviru", kaže Armstrong za BBC Kultura.

"Mislim da sam bio motivisan time da skrenem pažnju sa košmara oko nas.

"Bio je to vrlo mračan period za mnoge - znam mnogo ljudi koji su imali užasan period, pa sam hteo da vidim neko svetlo na kraju tunela".

Kreativne granice su verovatno najnejasnije kada padne mrak.

Noćna muzika očigledno nije rezervisana samo za zapadna prostranstva; džez standardi su natopljeni besanim atmosferama (kao na primer Round Midnight, bibop klasik Teloniusa Monka iz 1944.).

Budni kasno noću, nekada se osećamo kao da smo privučeni veselju ili privrženosti (možda čak i jednom i drugom); indijska klasična muzika ima duhovne napeve (raga) koja se povezuju sa različitim delovima dana (ili različitim sezonama).

U indijskom izdanju magazina Tajms iz septembra 2016, klasični pevač Pandit Đasrađ opisuje očaravajuće malkune (meditativne napeve) iz Hindustana kao formu "koja se peva u sitne sate, posle ponoći. Efekti te rage su umirujući i opojni".

Zbirka eseja Nokturna: popularna muzika i noć, istražuje svetsku multižanrovsku scenu noćne muzike, od Londona do Berlina, Tokija i Džogdžakarte i ovu muziku smešta u kasne noćne sate, kada se iz pozadinske buke transformiše u udarnu snagu.

Urednici ove zbirke, Đakomo Bota i Džef Stal kažu:

"Muzika oživljava noć i oslikava je, ali i doprinosi njenom tempu, stimulišući pokrete u noćnim klubovima, barovima i koncertnim dvoranama i dajući gradovima noćni naboj i društvenu snagu".

"Ona hrani i pojačava intenzitet noći, ograđuje se od raznih društvenih energija i to sve samo pojačava granicu između dinamičnih noći i dana koje provodimo u stolicama".

Dok sam bio dete, osećao sam kao da bi noć mogla da bude i neko onostrano igralište (iako sam se mraka i plašio).

U kasnom tinejdžerskom dobu, ostajanje budnim kasno u noć je bilo obredna obaveza, bez obzira na to da li sam noć provodio u noćnim klubovima ili jureći rokove u pisanju zadatih eseja.

Noćna muzika kao da uvek izoštrava čula i to ne samo na plesnom podijumu, već i mnogo dalje - ona je bila saundtrek za te nebulozne sate u kojima se vreme pretače iz jednog datuma u drugi.

Mnoge savremene pesme uspevaju da dočaraju tu besanu atmosferu, bez obzira da li se radi o klupskom hitu Insomnia sastava Fejtles iz 1995. godine sve sa refrenom ,,I Can't Get No Sleep" (Ne mogu da zaspim), veličanstvenom rejv-pop hitu3 A. M. Eternal grupe KLF iz 1991, ili o čuvenoj čikaškoj haus numeriI Fear the Night (Plašim se noći) Tajrija Kupera.

Enigmatični producent Burial je takođe sakupio svoja noćna raspoloženja u istoimeni album iz 2006. godine, kao što je elegičnu numeru Night Bus (Noćni autobus).

Britanski autor Pjuma Blu (Džejkob Alen) je ove godine istražio ličnu dugogodišnju borbu sa nesanicom na odličnom debitantskom albumu In Praise of Shadows.

Njegov izraz zvuči u isto vreme i elegantno i sirovo, naročito na omamljujućoj elektro-soul numeri Opiate ("Spavam mnogo duže nego ranije… Hvala anđelima koji me prate/I dalje u grobu, ipak, uplašen/mora da gubim razum").

Jedan od najneverovatnijih koncerata kojim sam prisustvovao je bilo kontinuirano osmočasovno (od 11 uveče do sedam ujutro) izvođenje uspavanke Sleep (2015) publici koja je ležala u vrećama za spavanje.

Sećam se kako sam sporadično dremao za vreme ovog osmosatnog koncerta, a svaki put kada bih se probudio osećao sam se smireno zbog prisustva muzičara i nanovo uljuljkan zvucima.

Uspavljujući bas ritmovi koji kao da su dolazili iz utrobe i "muzička svitanja" koja su muziku lagano ubrzavala i pojačavala.

Rihter je ovaj komad napravio u saradnji sa neuronaučnikom Dejvidom Iglmenom, a inspirisan klasičnim delima kao što su Goldbergove varijacije Johana Sebastijana Baha iz 1741, koje je naručio jedan ruski diplomata zbog nesanice.

Goldbergove varijacije je ove godine na proslavi BBC-ja izvela nova klavirska zvezda Pavel Kolesnjikov.

Možda će vas zanimati i ovaj video: Zašto imamo noćne more i zašto su dobre za nas

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...