Izvor: Blic, 23.Okt.2011, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzičar koji je pre „Bitlsa“ tresao Evropu
Franc List bio je prava rok zvezda 19. veka. Kad bi držao koncert u nekom gradu, gomile su se tiskale da ga vide, žene su padale u nesvest, a najodaniji obožavatelji bi se potukli oko njegove rukavice ili maramice.
Više od 100 godina pre „Bitlsa” i Elvisa, mađarski virtuoz na klaviru Franc List fascinirao je evropsku publiku. Iako i dan-danas privlači pažnju muzičke javnosti, fama koja ga je pratila za života kao da je bacila u zasenak njegov kompozitorski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << talenat.
„List je jedan od najpotcenjenijih i najneshvaćenijih kompozitora”, smatra američki pijanista Džefri Sigel koji na svojim koncertima pre svake Listove kompozicije publici ispriča anegdotu vezanu za njen nastanak.
Poigravanje Bahom
Jedna epizoda iz 1844. možda će objasniti zašto muzički „čistunci” nisu voleli Lista. Na jednom koncertu neki ljubitelj klasike ga je prekorio jer je Bahov Preludijum i fugu u a-molu svirao kičasto. List mu je pokazao tri načina sviranja tog komada. Prvi je bio jednostavan i uzdržan, „kako ga je verovatno i sam autor zamislio”, objasnio je Franc. Drugu verziju odsvirao je „uz neznatno živahnije pokrete i u modernijem stilu”. Onda je zapalio cigaru i kazao: „A sad evo verzije koju bih svirao za publiku - da je zapanjim, kao kakav šarlatan.” I odsvirao je komad, kako nam ushićeno pomenuti ljubitelj prenosi, sa svim „naprednim, neverovatnim i čudesnim” odlikama jednog virtuoza.
Veliki poznavalac Lista, Alan Voker, kaže da je on u svako delo ubacivao neku 'zaraznu’ deonicu koja je držala pažnju slušaoca i prianjala za uvo. Bio je sve samo ne 'dosadni klasičar’. Rođen u Mađarskoj 22. oktobra 1811. u porodici nastojnika imanja Esterhazijevih, Franc (Ferenc) List je naučio da svira klavir od oca Adama.
U osmoj je počeo da komponuje, u devetoj održao prvi javni nastup i posle toga otišao u Beč na usavršavanje, a 1827. preselio se u Pariz gde je i sam počeo da drži časove klavira. Nakon nastupa Nikole Paganinija 1832. odlučio je da postane virtuoz na klaviru kao što je Paganini bio na violini. Osmislio je koncept solo resitala i uveo sedenje za klavirom bočno u odnosu na publiku, kako bi svi gledali njegov kao isklesan profil dok stvara magiju. Savremenici su ga smatrali tehnički najnaprednijim pijanistom, možda i najvećim svih vremena.
Celu petu deceniju 19. veka List je uglavnom provodio na turneji po Starom kontinentu. Za osam godina imao je preko hiljadu nastupa. Od 1842. „listomanija" je tresla Evropu. Prijem na koji je nailazio može se opisati jednom rečju kao histerija. Mnogi su kasnije svedočili da je svojom harizmom List među publikom stvarao atmosferu „mistične ekstaze i lirske erotičnosti”.
Pošto je imao dovoljno novca za čitav život, sve prihode posle 1857. poklanjao je u dobrotvorne svrhe. Kada je napustio karijeru putujućeg virtuoza - na vrhuncu popularnosti u 36. godini - postao je muzički direktor na dvoru velikog vojvode u Vajmaru.
Svoj položaj koristio je da promoviše ono što je nazivao „muzikom budućnosti” koju su stvarali Rihard Vagner i Ektor Berlioz.
Od 1863, kad se zaredio i živeo u jednom samostanu u Rimu, posvetio se oživljavanju crkvene muzike za koju je želeo da bude „mesto susreta dva sveta - konačnog i beskrajnog”. Poslednju deceniju života proveo je držeći master klas u Budimpešti, Rimu i Vajmaru. Prelazio je, za to vreme, neverovatnu kilometražu, ali nije se smirivao sve dok jula 1881. nije pao sa stepenica u hotelu u Vajmaru.
Posle toga počeo je često da oboleva. Preminuo je od upale pluća u Bajrojtu 31. jula 1886, u 75. godini, na festivalu posvećenom Vagneru koji je vodila Listova kćer i Vagnerova udovica Kozima.Veliki poznavalac muzike ser Džordž Grouv upoznao je Lista 1868. „On je sasvim jednostavan i srdačan, svestran, ostvaren svetski čovek, bez pakosti ili uobraženosti... Nije visok, ali u tom malom telu koncentrisana je odvažnost ravna snazi 30 bataljona”.
Mari de Flavinji de Agu
Veliki ljubavnik imao troje dece, ali se nikada nije ženio
Uprkos tome što je bio omiljen među damama, List se nikada nije ženio, a njegov život je skoro 50 godina bio ispunjen nesrećnim ljubavima.
Prva se zbila 1828. u Parizu kad se zaljubio u svoju 17-godišnju učenicu, Karolin de Sen-Krik, kćer ministra trgovine u vladi Šarla X. Njen otac nije odobravao tu vezu i List je teško oboleo od tuge, toliko da je u jednim novinama unapred objavljen njegov nekrolog. Druga velika ljubav u njegovom životu bila je spisateljica Mari de Flavinji de Agu, žena francuskog pukovnika koju je 1834. sa kompozitorom upoznala Šopenova ljubavnica Žorž Sand.
Mari je ubrzo napustila supruga i deset godina živela sa Francom u vanbračnoj vezi u kojoj mu je rodila troje dece. Najdublji trag u Listovom životu ostavila je još jedna udata žena, princeza Karolina fon Zajn-Vitgenštajn, supruga ruskog plemića. Ona je 40 godina bila životna saputnica kompozitora iako od Vatikana nije dobila dozvolu da se uda za Lista ni kad je zvanično postala udovica. U stilu Žorž Sand, Karolina je pušila jake cigare i imala ekscentričnu i naredbodavnu narav. Kada je shvatio da ga Karolina vremenom čini sve nesrećnijima, List ju je ostavio. U poznim godinama našao je spokoj sa mladom učenicom Linom Šmalhauzen, devojkom punom života koja ga je sa velikom posvećenošću negovala.
