Izvor: Politika, 09.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzeju ruina, privatniku butici
Odobrena zamena po kojoj privatnici dobijaju u ruke ekskluzivni prostor, u opštini tvrde da je sve legalno
Subotica – Kada je pre tri godine, 9. februara 2004, konzorcijum privatnih lica, s Vladimirom Karapandžićem na čelu, kupio relativno lošu štampariju i knjigoveznicu "Minerva", za svega 30 miliona dinara, nije se moglo pretpostaviti da su u stvari kupili "ulaznicu" za sedam ekskluzivnih lokala u strogom centru grada.
Naime, opština je potpisala trojni ugovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o razmeni kojim uzima od "Minerve" zgradu štamparije i za uzvrat daje sedam sređenih poslovnih prostora u centru grada, kao što su dragstor, prostorije Kontinental banke, "Eurosporta", i još nekoliko prodavnica na gradskom korzou, na Trgu 10. oktobra i u Štrosmajerovoj ulici.
S obzirom na to da je opštinski poslovni prostor u stvari vlasništvo Republike, ovu zamenu odobrila je i Direkcija za imovinu Republike Srbije, a na osnovu mišljenja Uprave prihoda i Uprave za javne nabavke.
Odricanje od sedam ekskluzivnih lokala u strogom centru grada opština pravda potrebom da reši prostorno pitanje Gradskog muzeja, tako da će u zgradu štamparije "Minerva" nakon adaptacije biti useljen Gradski muzej.
I pored toga što je ovo jedna od najvećih intervencija, ako se ne računa rušenje Narodnog pozorišta, u gradskoj kulturi javno o ovome niko ne želi da govori. Geza Kučera, predsednik opštine, koji je pre samo nekoliko dana potpisao ugovor o razmeni i dao saglasnost da od 1. juna ove godine opština snosi sve režijske troškove štamparije dok je na staroj lokaciji, kaže da ne zna detalje tog posla i da sve to radi Direkcija za imovinu. Erika Tot-Salai, načelnica Opštinske uprave, kaže da je zadatak njenih službi bio samo da pripreme pravnu stranu ove trojne razmene i da za zgradu "Minerve" obezbede ekvivalentnu vrednost.
Inače, vlasnici "Minerve" sami su dali spisak poslovnih prostora, za koje bi hteli da "trampe" svoju prilično trošnu zgradu, i na osnovu procene prihvaćeni su svi predlozi osim jednog. Po toj proceni, zgrada "Minerve", iako je na aukciji sa sve proizvodnjom plaćena 30 miliona dinara, vredi više od 104 miliona dinara, a opštinski prostori oko 102 miliona dinara, ali se vlasnici "Minerve" ove razlike velikodušno odriču u korist Muzeja. Istovremeno, dali su i donaciju od 16 miliona dinara za adaptaciju prvih hiljadu od preko 2,5 hiljada metara kvadratnih budućeg muzejskog prostora. Erika Tot-Salai ističe da je čitav posao rađen na inicijativu Gradskog muzeja koji već decenijama traži adekvatan prostor za svoj smeštaj. Međutim, u Gradskom muzeju kažu da ne znaju ništa o ovom rešenju osim da im je naloženo da urade idejni projekat za moguće preseljenje u zgradu "Minerve".
S druge strane, ono što niko ne izgovara jeste podatak da je u upravnom odboru "Minerve" Lajoš Čakanj, jedan od najbogatijih Subotičana i vlasnik velikog broja nekretnina u strogom centru grada, te se spekuliše da je ova trojna razmena poslovnih prostora upravo i inicirana od njega.
Situaciju dodatno komplikuje i činjenica da je naslednik zgrade "Minerve", koja je oduzeta prethodnim vlasnicima, Janoš Fenjveš preko svog advokata pokrenuo zahtev za vraćanje porodične kuće.
A. Isakov
[objavljeno: 09.06.2007.]
