Izvor: Blic, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej igračaka u 100 pesama
Muzej igračaka u 100 pesama
KRUŠEVAC - Momir Dragićević, kruševački pesnik za decu, nedavno je promovisao svoju 14. knjigu - 'Muzej igračaka'. Reč je o antologiji 100 pesama o igračkama.
- Knjiga je zamena za ono o čemu godinama sanjam, a to je pravi muzej igračaka sa igraonicom. Za to nisu potrebne zgrade i veliki prostor, već samo dve vitrine za igračke - priča Moma Dragićević.
'Muzej igračaka' je 14. knjiga Mome Dragičevića koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je poznat i kao tekstopisac pesama koje se izvode na festivalima dečje muzike. Već su izašla dva CD-a sa kompozicijama za koje je Momir pisao tekstove, a pesma 'Sladoled' je letos izuzetno dobro primljena na festivalu 'Ti amo' u rumunskom gradu Onesti.
Za prvu pesmu o igrački Dragićevića je inspirisao vozić pun slatkiša koji se nalazio u izlogu kruševačke robne kuće 'Luvr'. Koautor 'Muzeja igračaka' je profesor Milutin Đuričković.
S. Milenković
Lekari upozoravaju roditelje Deca se često samopovređuju
Na Dečjoj klinici Niškog kliničkog centra veliki broj dece iz Niša i cele jugositočne Srbije leči se od povreda izazvanih nemarom starijih. Godišnje se na Hirurgiji leči više od 400 mališana od opekotina, koje su često trećeg stepena.
Na Internoj klinici su često u prilici da spasavaju život deci, pa čak i bebama koje još nisu prohodale, a otrovala su se lekovima ili sredstvima za higijenu. Na Klinici za neurohirurgiju često se dovode deca sa teškim povredama glave zbog pada niz neobezbeđeno stepenište.
- Strašno je to što mi se desilo. Zbog nepažnje, moj jednogodišnji sin je zamalo stradao. Zazvonio je telefon, i samo za sekundu dok sam javila, desila se tragedija. Na šporetu sam kuvala vodu za njegovo mleko, uspeo je da povuče posudu i da se opeče. Imao je opekotine trećeg stepena po licu, rukama i telu. Nikad sebi neću oprostiti to što sam mu ugrozila život. Na Dečjoj hirurgiji mu je transplantirana koža - priča Nišlijka Snežana D.
Direktorka Dečje hirurške klinike, prof. dr Ružica Milićević kaže da su za sve opekotine dece krivi roditelji.
- Dece najviše stradaju tako što povuku čaršav sa vrućom kafom ili jelom, ili sa šporeta obore šerpu. U vreme kad se peče rakija ili kolju svinje često nam dovode teško opečenu decu koja su upala u vreo kazan. Takve povrede su karakteristične za decu do šest, sedam godina. Nešto stariji mališani, uglavnom dečaci, povređuju se vatrom upaljača, šibica, struje... Desilo se da smo desetogodišnjem dečaku morali da amputiramo celu ruku jer se uhvatio za strujni kabl na nezavršenoj kući - upozorava dr Milićević.
Direktorka Dečje interne klinike, doc. dr Ljiljana Pejčić naglašava da je nedopustivo da su maloj deci nadohvat ruke lekovi ili sredstva za higijenu.
- Desilo se da su doveli bebu koja još puzi jer je u kupatilu popila 'domestos'. To za decu mogu da budu fatalna trovanja. Jedva smo spasli mališana koji je na zadnjem sedištu u kolima, u kutiji za hitnu pomoć našao 'fenergan' i popio celu bočicu. To dete je jedva preživelo. Sva ta trovanja su izazvana nemarom roditelja - upozorava dr Pejčić.
Niški neurohirurzi stalno zbrinjavaju mališane koji su povredili glavu ili kičmu krivicom starijih.
- Kako roditelji mogu da dozvole četvorogodišnjoj devojčici da nosi po kući svog malog desetomesečnog brata. Zbog težine ga ispusti, beba padne i polomi lobanju. Padovi sa stepeništa, na kojima se umesto ograde nalaze konzerve sa cvećem, sa terasa bez ograde, pa čak i iz kolica jesu svakodnevica. Često posle takvih padova deca ostaju u komi - kaže dr Miroslav Ilić sa Neurohirurške klinike.
Vesna Torović
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
