Izvor: RTS, 18.Jul.2011, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mušterija zlata vredna
Većina zaposlenih u uslužnim delatnostima slaže se da je u vreme ekonomske krize svaka mušterija zlata vredna. Međutim, veliki broj nezadovoljnih, svoje muke podele sa drugima i na Internetu.
Da je svaka mušterija u vreme ekonomske krize zlata vredna, slaže se većina zaposlenih u uslužnim delatnostima. Mnogi od njih, na pitanje šta im je najvažnije u poslu, uz profit, navode i zadovoljstvo kupca. To, međutim, i nije u skladu sa podatkom da je veliki broj nezadovoljnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mušterija, koji se više ne ustručavaju da svoje muke podele sa drugima i na Internetu.
Malo je onih koji se bar jednom u životu posle plaćanja neke usluge ili robe, nisu osetili prevarenim. Nekima nije dovoljno da se požale samo prijateljima ili inspekciji, već o svom lošem iskustvu žele da obaveste što veći broj ljudi, pa je Internet za to najbolji. Uglavnom to čine, kada na svojoj koži osete da pravilo da je kupac uvek u pravu, često ne važi.
"Kada su se te iste primedbe slale kompanijama, svaka kompanija koja se i udostojila da odgovori nezadovoljnim potrošačima je odgovarala napadom, tako da su kupci bili nedovoljno dobri za uslugu koju su koristili, a kompanija je ta koja je bila u pravu", kaže Alma Grba sa sajta Nisam ovca.
Kompanije, međutim, često zaboravljaju da se loša reklama Internetom širi bar istom brzinom kao i ona plaćena, ali se lošoj po pravilu više veruje.
Zbog toga i šteta za firmu koja se ogluši o primedbu klijenta, može biti znatno veća od koristi. Firme koje su toga svesne, drugačije se odnose prema prigovorima.
"Kada se desio taj slučaj sa jednom od banaka, čovek koji je bio zadužen za komunikaciju ostao je bez posla, to je jedna reakcija, a druga je da su svi nezadovoljni korisnici pozvani na razgovor kako bi se našlo zajedničko rešenje", navodi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
Ipak, u moru žalbi ovakvi primeri su za sada retki.
"Naručeni" sajtovi
Sudeći po onome što se može pročitati na specijalizovanim Internet sajtovima, najčešće žalbe odnose se na kablovske i mobilne operatere, banke, državne službenike, trgovinske lance... Neke su toliko zabrinjavajuće da je u njih teško poverovati.
"Jedna primedba je bila vezana za lanac malopordajnih objekata, kod nas u Srbiji, primedbu je postavio zaposleni, tako da se higijenski uslovi nisu primenjivali pa se zelena salata osvežavala vodom kojom su se brisali podovi i ostali delovi objekta", kaže Alma Grba.
U udruženju potrošača upozoravaju da pritužbama ne treba uvek bezrezervno verovati.
Papović kaže da postoje velike zloupotrebe, na samom Internetu, postoje mnogi sajtovi koji su naručeni, i uopšte pristup tim sajtovima je dirigovan, iz neke velike kompanije koja na taj način želi da naudi konkurenciji.
Ipak, iskustvo pokazuje što je veći broj primedbi na istu uslugu, utoliko su veće šanse da čak i one najupornije firme reaguju i promene nešto.
