Izvor: Blic, 15.Apr.2014, 00:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mustafa Golubić: Od "Mlade Bosne" do Staljinovog špijuna
Nije bilo važnijeg istorijskog događaja na Balkanu u prvoj polovini dvadesetog veka u kojem ovaj čovek nije učestvovao!
Mustafa Golubić je rođen 1891. godine u Stocu, u Hercegovini, u porodici ni siromašnoj ni bogatoj. Kao najboljeg đaka osnovne škole, opština ga je poslala u gimnaziju u Sarajevu. Tu je pohađao pet razreda, a kad je Austrougraska 1908. izvršila aneksiju Bosne, prešao je u Beograd. Od te godine član je “Mlade Bosne”, koja je dala atentatore na Franju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ferdinanda. Iz Prvog balkanskog rata izašao je kao narednik srpske vojske sa medaljom Obilića za pokazanu hrabrost.
Nakon mature 1913. godine, sa stipendijom vlade u Beogradu, odlazi na studije prava u Lozanu i Ženevu, a onda u Pariz. Odatle će stupiti u “Crnu ruku” kojom je rukovodio Dragutin Dimitrijević Apis, načelnik Obaveštajnog odeljenja srpskog Generalštaba. Bili su mu potrebni ljudi u inostranstvu.
Golubić je prekinuo studije kad je izbio Prvi svetski rat, i vratio se u Srbiju. Apis ga je 1914. postavio za pisara u Užičkoj armiji, a 1915, uz podršku Vrhovne komande, šalje ga u Rusiju da među tamošnjim Jugoslovenima prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku. Vraća se sa hiljadu novih ratnika, u trenutku kada se srpska armija već uveliko povlači preko Albanije. Dve godine kasnije, strahujući od oficira iz “Crne ruke”, Aleksandar Karađorđević u Solunu će organizovati suđenje Apisu, i posle ga streljati. Golubić je tada osuđen na godinu dana zatvora. U Beogradu se 1921. godine jednom prilikom na Terazijama, dok je prolazio kraljev automobil, pred svedocima zakleo da će osvetiti Apisa... pa je uhapšen.
Put ga dalje vodi u Beč, gde je živeo osam godina i postao član Komunističke partije. U Beču je na zahtev Beograda četiri puta hapšen, da bi na kraju bio i proteran u Berlin. Odatle ide u Prag, pa u Moskvu. Verovatno u to doba, počeo je da radi za sovjetsku obaveštajnu službu.
Staljin je imao zašto da ga ceni - između ostalog, oslobodio ga je Trockog. Lav Trocki je bio drugi čovek Oktobarske revolucije, i posle sukoba sa Staljinom bežao je od njegovih agenata po Evropi dok se 1937. nije, uz pomoć slikara Dijega Rivere, sakrio u Meksiku. Golubić je krenuo za njim. Boravište Trockoga odala mu je slikareva supruga Frida Kalo. Ona je bila ljubavnica Trockog, ali ju je Mustafa zaveo... U avgustu 1940. Ramon Merkader, Staljinov agent, ubio je Trockog udarcima pijuka u glavu.
Početak Drugog svetskog rata zatiče ga u Srbiji. Sa Matom Vidakovićem, diverzantom školovanim u Moskvi, 5. juna 1941. diže u vazduh tvrđavu u Smederevu, gde su Nemci uskladištili municiju poražene vojske Kraljevine Jugoslavije. U strahovitoj eksploziji koja je gotovo uništila grad, poginulo je 2.500 ljudi. Mesec dana kasnije, 4. jula, Mate će u jednom beogradskom stanu, spremajući tempiranu bombu, napraviti grešku i u eksploziji izgubiti obe ruke. Nemci ga hapse i streljaju, a jedna beogradska ulica će od 1945. nositi njegovo ime. Godine 1997. vlasti će je preimenovati u Bojansku.
Nekoliko dana posle diverzije u Smederevu, Mustafa Golubić je uhapšen. Izgleda da ga je Nemcima, po Titovom naređenju, prijavio jedan Crnogorac, posle rata visoki komunistički funkcioner. Rukovodstvo KPJ je, navodno, zaključilo da je Mustafa Golubić došao u Beograd sa zadatkom da ubije Tita, i da za vođu pokreta otpora postavi - Dražu Mihailovića!
U Gestapou je zverski mučen, ali nikoga nije odao. U šatorskom krilu izneli su ga polomljenog u beogradski Pionirski park, ispred današnjeg Predsedništva Republike, i pošto nije mogao da stoji, posadili su ga na stolicu i streljali. Bio je 26. jun 1941...
A kad su 1944. Rusi i partizani oslobodili Beograd, obaveštajci III Ukrajinskog fronta pronašli su, ekshumirali i preneli posmrtne ostatke Mustafe Golubića u Moskvu. Sahranjen je uz sve vojne počasti kakve dolikuju general-lajtnantu NKVD.
Najčitanije SADA:
